Poznajemo se već dvadeset godina, a neki bogami i viÅ¡e od toga. Zar to na neki nacin ne govori sve! Mozda ne nekima koji po prvi put saznaju za DLM, ali sigurno znaÄi onima koji nas znaju od kada smo na sceni i koji su sa nama na razne nacine do sada saradjivali, pa za DLM uvek jednostavno kažu - "pain in the ass". Upoznali smo se joÅ¡ u srednjoj Å¡koli u jeku euforije nazvane popularno "Paket Aranzman" u nekom drugom vremenu vezanog za R’n’R I za YU. Prvobitna postava DLM-a se sastojala od samo tri coveka u bendu: Joce (gitarista), Žike (basista) i Mikca (bubnjevi), koji se znaju joÅ¡ iz osnovne skole (s kraja sedamdesetih), gde je Žiki i sinulo na pamet da osnuju bend. Negde tokom osamdesetih, bendu se pridružio Silja(vokal), nekoliko godina nakon njega i Milje(sax), a 1989 godine dolazi Srdan Andelić-Kića (truba). Jos nismo bili sigurni Å¡ta nam sve to treba, ali smo vredno obilazili sve gitarijade i sliÄna takmiÄenja po gradu (Dadov), kojima se ni broja ne zna. NajviÅ¡e nastupa smo imali na tradicionalnoj gitarijadi u "Domu Kulture" Rakovica, dakle, na domaćem terenu (predvidljivo). NaÅ¡ najveći tamoÅ¡nji uspeh bilo je drugo mesto koje smo osvojili sluÄajno i samo jednom prilikom, kad se žiri nije najbolje dogovorio, pa smo i mi dobili neko priznanjce, inace je važio dobar obicaj da se sva rakoviÄka takmicenja rok grupa unapred "nameste". NaÅ¡ prvi veci uspeh (!?) bio je nastup na Akademiji 1988 godine. Mislimo da se tada, takodje, po prvi put u Å¡tampi provuklo ime "DECA LOÅ IH MUZIÄŒARA", a verujemo i da je u pitanju bio Äasopis "ROCK", gde je Äuveni Dragan Kremer napisao afirmativnu recenziju naÅ¡eg tadaÅ¡njeg nastupa na Akademiji. Moramo da potvrdimo da nam je posle toga svima laknulo. Pravili smo i dalje stvari, pisali i brisali dosta uporno, jer nismo imali dovoljan broj pesama da objavimo album, a jos manje ideju za koga da ga objavimo, kad ga kompletiramo. Velike diskografske kuće su za nas bile nedohvatne (PGP, Jugoton, Helidon itd.), ali tada su se po prvi put pojavili i nezavisni izdavaÄi, tako da smo poverovali da i nas ima ko da izda!. Prvi naÅ¡ spot koji se pojavio na TV-u bio je spot za pesmu "Ljubomora" u reziji Banete Antovića za emisiju koja se tada zvala "Demo nad Beogradom" - ujedno i naÅ¡ prvi hit-singl, ali nikako ne i poslednji, jer je na domaćim radijskim hit listama zauzimao prvo mesto nekoliko nedelja, da bi potom isti uspeh postigle i pesme "Volim te cvete" i "Doživotno osuÄ‘en na ljubav". Tako su stvari polako poÄinjale da se otimaju kontroli. Sve gorepomenute pesme su ustvari bile "demo" snimci koje smo 1989 godine snimili u studiju "Akademija" u Beogradu. Javna istorija DLM-a zapravo poÄinje 1990 nastupom na "SubotiÄkoj gitarijadi", jedinoj smotri takve vrste koja je bila stvarno respektovana od strane svih ljudi koji su se posredno ili neposredno bavilil R’N’R u naÅ¡oj tadaÅ¡njoj zemlji. DLM je na toj gitarijadi pobedio u sve tri kategorije - po broju glasova publike, akreditovanih novinara i strucnog žirija (po prvi put u 30-godiÅ¡njoj istoriji tog festivala). Posle "Subotice" priveli smo materijal za prvi album kraju, snimili smo ga u studiju "GURU" uz zaista nesebiÄnu i veliku pomoc Predraga Pejića koji nas je trpeo skoro mesec dana na gajbi, te producenta Vlade Žeželja, zavrÅ¡ivsi ceo posao za rekordnih 50-sati, sa sve remiksom. Zahvaljujuci nasim drugim angažmanima (rad na snimanju TV-serije "Hajdi" u Austriji), u to vreme smo morali da odemo iz zemlje na tri meseca. Na naÅ¡e najveće zaprepašćenje, kada smo se vratili iz pomenute zemlje pesma "Dobardan" je već postala veliki hit, sto je dovelo do silnih poziva na gostovanje u radio i TV emisijama, potom za koncerte po raznim krajevima Srbije, a sve to joÅ¡ pre samog izlaska albuma, koga smo tek potom konaÄno pripremali za objavljivanje pod imenom "Dobardan" 1992 god. U tom trenutku Srbija je bila vrlo Äudna zemlja - ako su te dovoljno emitovali na televiziji, mogao si imati hit i puno koncerata po celoj zemlji, i to bez objavljene ploÄe, a sve to zbog velike inflacije i opÅ¡te krize. U situaciji kad je piraterija obeshrabrivala i najjaÄe da ostanu u tom poslu, a izdavaÄi ekspresno nastajali i nestajali preko noći, za jednu novu grupu nije bilo tako jednostavno da poÄne bilo kakvu karijeru. Ovde naravno treba pomenuti naÅ¡eg prijatelja Baneta Antovića, koji nas je maksimalno podržavao od samog poÄetka po pitanju video produkcije, i na Äiju inicijativu i ideju je i nastala pesma "Vlade Divac", jedan od naÅ¡ih najvećih hitova - pre nego Å¡to smo otputovali u Austriju, zamolio nas je da u jednom danu, snimimo Å¡to viÅ¡e spotova za potrebe tadaÅ¡nje emisije "Afirmator" na RTS. Tog dana su nastali spotovi za pesme "Konji Ritma", "Dobardan", "Balada o Ćutanu JeÄmenici", "SEAF", "Njena je,njena je", koji su sa ranije snimljenim "Volim te cvete", "Doživotno osuÄ‘en na ljubav" i "Ljubomora", bilo okosnica Banetove nove emisije - "Brzi bendovi Srbije" (prva deonica). NaÅ¡ bubnjar - Mikac bio je kum tog naziva, kojim su domaće muziÄke novine kasnije krstile celu generaciju novih grupa iz Srbije iz tog vremena. Za nas i pomenutu generaciju, veoma je bio važan i festival, koji je odmah usledio pod istim imenom - "Brzi Bendovi Srbvije" u beogradskom Domu omladine 1992 godine, na kome su nastupili skoro svi najbolji novi bendovi s poÄetka devedesetih - "Playboy", "Kazna Za UÅ¡i", "Direktori", "Crni Lilihip", "Generacija bez budućnosti" i joÅ¡ mnogi drugi. Na izlazak naÅ¡eg albuma se dugo Äekalo, i pored velike popularnosti DLM. 1992. godine jedini veći izdavaÄ - PGP-RTS - nije imao sluha za R’N’R, a nijedan drugi izdavaÄ rok muzike nije ni postojao u naÅ¡oj lepoj zemlji, osim "Sorabia Diska" iz NiÅ¡a, prvog ili jednog od prvih nezavisnih izdavaÄa u Srbiji, koji nas je - zajedno sa elitom poput Partibrejkersa, Smaka, Sirove kože - sve zavio u crno te godine izdavÅ¡i seriju neverovatno loÅ¡e napravljenih kaseta na kojima sluÅ¡alac ne može da Äuje pesme, ili na A-strani Äuje Partibrejkerse, a na B-strani Äuje Sirovu kožu... No uprkos svemu tome uspeli smo nekako da otÅ¡tampamo Äak i 300 nosaÄa LP-a uz pomoć SaÅ¡e Gocanina i drugog nezavisnog izdavaÄa - "Take it or leave it". Vinili su stampani, verovali ili ne - u Rumuniji, jer kod nas u to vreme nije bilo repromaterijala za tako neÅ¡to (sankcije UN). Sa istim izdavaÄem smo tek 1994. uspeli da objavimo i disk "Dobardan" (uz dve bonus pesme). Posle svega Å¡to se desilo sa naÅ¡im nezavisnim izdavaÄima, nije nam preostalo nista drugo do da materijal promovisemo sami, bez iÄije pomoći. Prvi veliki solo koncert u Beogradu, u "Domu Omladine", održali smo februara 1993 godine, sa bendom "Nosorog" kao predgrupom i "Direktorima" kao gostima, koji su se nadalje redovno pojavljivali na svim naÅ¡im nastupima (ali i mi na njihovim). Jedine informacije o tome kako se naÅ¡e izdanje "kotira" na tržiÅ¡tu, dobijali smo od ljudi koji su ga "uspeÅ¡no piratisali" svo vreme, tako smo jednog dana saznali od jednog od njih da je "Dobardan" u piratskim krugovima rangiran kao ubedljivo najprodavaniji domaći rok albumom 1993 godine i najveći hit na tezgama, uz album hrvatske grupe ET ("Tek je dvanaest sati") (!?). Kako nam je taj pirat liÄno rekao, svaki kontejner ispred SKC-a je prodao najmanje po tri do cetiri hiljade kaseta te godine. Veoma je pouÄan njegov odgovor na naÅ¡e pitanje - kako opravdava postupak Å¡tampanja i prodaje naseg izdanja, bez naÅ¡eg znanja: "Å ta ću, kad mi traže, a kakav sam ja to prodavac izdanja, ako ga nemam na polici - oni ce otići do drugog kontejnera, i kupiti ga od nekog drugog". Mozda ne znate, kao Å¡to ni mi nismo do nedavno znali, ali nekako u to doba smo i mi postali vlasnici "Greatest Hits" albuma. Naravno, radilo se o neÄijoj kućnoj radinosti, koja nema veze sa nama, ali se - takodje - veoma dobro prodavala po raznim "prodajnim mestima" koja su nicala na ulicama naÅ¡ih gradova. Ukratko, po izlasku albuma "Dobardan" imali smo blizu sto koncerata po zemlji i jedan u inostranstvu, sto je neverovatan uspeh u ovako maloj zemlji i sa ondaÅ¡njim finansijskim mogućnostima naÅ¡e publike. Od gostovanja u inostranstvu, izdvojili bi ono pod sponzortsvom nezavisnog politiÄkog nedeljnika "Vreme", koji nas je neprekidno podržavao, a te 1993. godine obezbedio i kombi kojim cemo otputovati u Strazbur i održati tri koncerta u tom gradu na manifestaciji "Dani muzike" 21. Juni. O tome kako smo putovali do Francuske mogli bi zaista napisati jedan dobar scenario za dokumentarni film o tome sta je tada svet mislio o ljudima koji dolaze iz naÅ¡e zemlje - na povratku smo u Strazburu, u tamoÅ¡njem nemaÄkom konzulatu, na jedvite jade dobili tranzitnu vizu za NemaÄku u trajanju od, verovali ili ne - "12 sati"! 1994 smo, uz pomoć Radija B92, otiÅ¡li i u Sloveniju, kao deo prve srpske kulturne delegacije u nezavisnoj Sloveniji. 1994 godina nam je u izdanju Radija B92 izasla pesma "Dobardan" na reprezentativnoj kompilaciji "Radio Utopia" - posle promocije iste ploÄe i baÅ¡ti SKC-a, gde su prvi put nastupili i već pomenuti novi, ali i vrhunski bendovi starije generacije - EKV, El Org, Rambo Amadeus, organizovali smo joÅ¡ jednu seriju klupskih svirki po Srbiji, kako bi skupili dovoljno sredstava za snimanje albuma (troÅ¡kove su joÅ¡ uvek snosili sami bendovi). Dovoljna akumulacija sredstava je nastupila u junu 1994 godine, kad smo otiÅ¡li u Novi Sad sa novim Älanom benda Borom (truba), gde smo sledeća 3 meseca snimali drugi album po redu - "Prolećni dan". I sa ovim albumom smo kucali na razna vrata izdavaca, da bi se na kraju reÅ¡ili za PGP RTS, koji ga je objavio poÄetkom 1995 godine, Å¡to se na kraju pokazalo kao neÅ¡to nesrećnija odluka nego da smo reÅ¡ili, recimo, da ga istog Äasa bacimo u Savu ili Dunav (po želji). Izdanje je na kraju bilo spaseno sigurnog propadanja samo zahvaljujući naÅ¡im novim saradnicima - "Cyber Films" - koji su na kvalitetan naÄin snimili dva izuzetna video clipa, za pesmu "Prolećni dan" i za "UbiÅ¡e Pabla". Nekako smo opet skupili snage da obiÄ‘emo celu zemlju, viÅ¡e puta, a 5. decembra 1996. godine, u jeku velikih protestnih Å¡etnji i demonstracija koje su se tada dogaÄ‘ale u naÅ¡em gradu, organizovali smo možda jedan od najdražih koncerata u karijeri u Beoradskom Domu Omladine u klubu "TaÄka": bio je to "unplugged" koncert, koji se po prokljuÄaloj atmosferi koja je tada u Beogradu vladala (pa samim tim i na koncertu), nije mogao meriti ni sa jednim naÅ¡im dotadaÅ¡njim koncertom. Krajem 1996 godine Radio "Boom 93" iz Požarevca, u saradnji sa Radiom B92, izdao je kompilaciju "Ovo je zemlja za nas" na kojoj se naÅ¡la i naÅ¡a obrada pesme "Let there be rock" benda AC-DC. Izdanje je pratio i spot za istoimenu pemu koji smo zavrÅ¡ili za samo jedan dan snimanja u "naÅ¡em atomskom skloniÅ¡tu" gde smo inaÄe probali(svirali) nekoliko godina - sve to zahvaljujući Ivanu Å ijaku (tada direktor fotografije Äasopisa "New moment") I Jovanu Cekiću (tada direktoru casopisa "New moment"), koji su u to vreme osnovali prestižnu agenciju "Mehanical duck production". Sa kolegom Rambom Amadeusom, a na inicijativu "Radio Indeksa", snimili smo i pesmu "Vi, Å¡to maÅ¡tate o sreći", koja se pojavila na kompilaciji "Nas sluÅ¡aju svi, mi ne sluÅ¡amo nikoga" poÄetkom 1997 godine. Na pomenutom albumu se naÅ¡la i unplugged verzija pesme "Dobardan" koja je bila snimljena na koncertu u Domu omladine. Septembra 1997 smo zavrÅ¡ili muziku za predstavu "Virus" beopgradskog Zvezdara Teatra, po tekstu SiniÅ¡e KovaÄevića (iskoristili smo ponudjenu priliku da nastupamo u istoj) - ovo delo je 1998 u vidu kompakt diska objavio Metropolis Records. Izdanje su pratila dva spota - za pesme "Ljubav" i "Dezodorans". Februara 1998 godine uradili smo muziku i za drugu predstavu SiniÅ¡e KovaÄevića - "Kraljević Marko", koja se izvodila u Beogradskom Dramskom Pozoristu na Crvenom Krstu - i tu predstavu je pratio spot "Udri Marko, udri jako"(i u toj predstavi bili smo i "akteri" iste), ali nažalost soundtrack sa muzikom iz te predstave nikad se nije pojavio na tržiÅ¡tu, jer predstava nije ostala na repertoaru. 1998 smo proveli nastupajući u dve pomenute predstave paralelno, ali smo stigli "samo" i da gostujemo u Sloveniji (Ljubljana, Tolmin, Koper), te da za potrebe tamosnjeg organizatora koncerata i, ujedno, vlasnika izdavaÄke kuće pod imenom "Vinilmania Records" obradimo pesmu slovenaÄkog hard-core benda Niet koja se zove "Zastave", u sasvim drugom maniru (kompilacija "Drz’te jih, to niso Niet"). Posle toga nastupila je "mala" pauza nesto viÅ¡e od godinu dana zbog raznoraznih dogadjaja koji su poremetili normalno funkcionisanje benda npr. (24.03.1999 bombardovanje, Miljetov odlazak u Sloveniju gde i danas živi, Silja je doživeo saobracajnu nezgodu itd.) DLM se uspeÅ¡no vratio ponovo na scenu u leto 2000 god. gde smo u to ime organizovali koncert u "Barutani" i nakon pomenute pauze ponovo podsetili ljude na ono Å¡to su navikli od nas svih ovih godina, a upoznali i neke poput Saleta Stojanovica (Amera) koji nam je posle tog koncerta napravio web site www.decalosihmuzicara.com. Myspace prezentaciju održavaju Älanovi benda – moći ćete da se informiÅ¡ete Å¡ta se dogaÄ‘a sa nama i gde ćemo uskoro gostovati - možda upravo u vaÅ¡em gradu! U oktobru mesecu 2000g. i posle naÅ¡eg pomenutog povratka na scenu gde smo posle "Barutane" juna 2000 održali joÅ¡ nekih 30 koncerata po Srbiji u sklopu navedenih dogadjaja u Srbiji i u samostalnoj režiji: (ANEM-ova turneja, manifestacija nazvana "FREE FILIPOVIĆ", gostovanje sa predstavom "VIRUS" u Crnoj Gori, gostovanje u GrÄkoj na festivalu "Balkanski trg", gde smo predstavljali bend iz naÅ¡e zemlje i ostale samostalne svirke koje smo organizovali), sa nadom da će stvari po pitanju i naÅ¡e profesije krenuti makar blagom uzlaznom linijom, u maju 2001 godine uÅ¡li smo u studio i snimili konaÄno materijal koji godinama spremamo.Krajem 2000 godine snimili smo i pustili u "etar" pesmu sa nazivom "2000".
U periodu izmeÄ‘u 2001. i 2005. deÅ¡avaju se krupne promene– gitarista Jova Jović napuÅ¡ta bend, a na njegovo mesto dolazi, sada pokojni, Äole - inaÄe poznat po grupi Crazy Joe. 2005. izlazi album “Gde cveta Samsung žut†koji ima bluesy prizvuk zahvaljujući Äoletu.
Nakon izlazka albuma zbog neslaganja oko autorskih prava bend napuÅ¡ta joÅ¡ jedan originalni Älan – Silja, na Äije mesto dolazi prijatelj i saradanik benda, naÅ¡ sadaÅ¡nji pevaÄ, inaÄe glumac po profesij Ivan Jevtović.
Nakon Äoletove teÅ¡ke bolesti i smrti, u bend dolazi novi gitarista, tzv. fantom iz Ljubovije – Branko Trijić.
U PRIPREMI JE NOVI MATERIJAL!!!ENGLISHThe group started to work in 1988, and was founded by the guitar player Mr. Jova Jović, singer Mr. Aleksandar Siljanovski Silja, saxophone player Mr. Vladan Miljković Milje, drummer Mr. Zoran Milivojevic Mikac, bass player Mr. Zoran Zivkovic and trumpeters Messr.s Djordje Andjelić Kica and Ivan Blagojevic Uske. For one time the saxophone player Dusan Petrovic used to play with them, who then went to group Playboy, and after Uske’s leave they were joined by the trumpeter Mr. Bora Velickovic. The group has won the last Youth Festival in Subotica in 1990, and their song "Doživotno osuÄ‘en na ljubav’’ (Convicted to love for a lifetime") has been published on the record from the Festival. During the first years of work they have represented one of the most perspective domestic groups, but their discontinued discography was the main hindrance for their career.Deca LoÅ¡ih MuziÄara (Trans. "Bad Musicians’ Children"), often abbreviated to DLM, are a rock band from Belgrade, Serbia. They were one of most perspective Serbian bands from the early 1990s, with several notable hits, but intermittent album releases and uneven activity levels somewhat spoiled their career. Most DLM’s songs are fast and furious funk, but melodic, adored by trumpet and saxophon lines.DLM formed in 1988, and soon after won at the last Youth Festival in Subotica 1990, and the song "Doživotno osuÄ‘en na ljubav" (Sentenced to Life in Love) was published in the festival compilation. It would take 3 years before they issued the first album, Dobar dan, whose eponymous single, as well as Ljubomora (Jealousy) became instant hits.The second album, Prolećni dan and the eponymous title were in the same style, accompanied with songs Vlade Divac, devoted to the famous basketball player, and Konji ritma (Horses of Rhythm). Album "Virus" from 1998 was made for the eponymous theatre show.After an 8-year long break, they recorded a new album in 2005, ...gde cveta samsung žut (... Where the Yellow Samsung Blooms). Long-time frontman and singer of the band, Aleksandar Siljanovski, left the band in 2006, and he was replaced by Ivan Jevtović, an actor, a long-time friend of the band.Discography* Dobar dan (Good Day) (Sorabia disc, 1992/Take It Or Leave It, 1993)
* Prolećni dan (Summer Day) (PGP RTS 1995)
* Virus (Metropolis 1998.)
* Gde cveta samsung žut (Where the Yellow Samsung Blooms) (PGP RTS 2005)
Myspace Layouts - Myspace Editor - Image Hosting
interview
http://www.nezavisne.com/vijesti.php?vijest=11916&meni=1
6
http://www.blic.co.yu/intervju.php?id=77
http://www.b92.net/kultura_old/index.php?view=32&did=138
73&plim=10
http://www.decalosihmuzicara.com/html/paperclips.html
