Zoran Radic

Zoki svira od svoje sesnaeste... Prvo bubanj, pa je zbog nedostatka gitariste u bendu pokusao gitaru, vremenom je nju najbolje i savladao... Bas gitara se podrazumeva, sama po sebi... Komponuje oduvek, prvo u svojoj glavi, dok nije naucio da svira, onda uz pomoc akustare, ali nikada to nije mogao da zabelezi, jer nikada nije naucio ni da cita note, a kamoli da ih pise... Iz muzickog je vazda imao dvojku, mrzelo ga da nosi metalofon u skolu... Pesmice koje je trebalo nauciti svirati na njemu "skidao" je po sluhu, na licu mesta... I NIKO taj talenat nije primetio, niko ga u skoli nije uputio u muzicku, ostade talenat bez muzickog obrazovanja u ovoj zemlji bez sistema vrednosti... Kao klinac lupao je po maminim serpama i loncima, foteljama i kartonskim kutijama, i da njegovi roditelji to nisu primetili i kupili mu prvi bubanj mozda se nista od svega sto je dalje usledilo nebi desilo, i ove, kao i mnoge druge pesme ne bi postojale... Bendovi koji su se oko njega okupljali dolazili su i prolazili, neki manje, neki malo vise ozbiljni... Neki s jednom, neki sa nijednom odrzanom svirkom... Ali svaki sa manjim ili vecim krugom obozavalaca, koji su bili deo i odrastanja i sazrevanja njega kao licnosti i muzicara. I svi su vredni pomena... Bend "ZUTA BREZA" okupljen u leto '89-te, bio je njegov prvi bend, sakupljen od drugara iz komsiluka... Kasa Slobodan-Boda (ritam gitara), Svilokos Slobodan- Svica (solo gitara), Mario Tomic (bas), Zoran Radic (bubanj i vokal)... Bend nije imao nijedan nastup, a najveci hit na probama koje su odrzavane kod Bode u sobi, bila je "La Bamba"... Dolaskom Lazic Dejana (klavijature), bend menja ime u "OLIOT", probe se sele kod njega u podrum, nastaju i prve autorske kompozicije... Bend takodje nije imao nijedan nastup, ali je imao uredno odstampane plakate, koje je uradio njihov drugar Maksimov Ivan - Maxa (Vanja). Malo ozbiljniji rad se desio kada je bend promenio ime u "SHIZOFRENIK HENZERBEND"... Vezbali su u prostoriji njihovih idola, Novosadskog benda "AMAJLIJA", nastali su prvi pravi lokalni hitici, okupio se pravi mali krug nekih novih devojcica obozavateljki... Bend je imao jedan uspesan nastup u Studiu M, radio Novog Sada, gde su i snimljene tri autorske kompozicije, ali taj snimak nazalost niko nema... Dolazi i do prvih promena unutar benda... Umesto Maria koji krece putem uspesnog Novosadskog producenta, bas gitaru preuzima Mijatovic Miroslav - Mire. Klavijature od Laze preuzima Atila, a bend dobija i novog vokalnog solistu, umesto Zorana koji ostaje samo na bubnju, Bozin Nedeljka - Neshu. U to vreme raspadala se nasa lepa i velika zemlja Jugoslavija, a da nece mali lokalni bendovi... Bend je ostao samo u ekipi Boda - Nesha - Zoran, i inspirisani Neshinim antiratnim i ljubavnim tekstovima, kao i karakteristicnim U2 zvukom, nastavljaju rad pod imenom "KOTA 21", gde Boda nije pronasao sebe i napusta bend, Zoran preuzima ulogu gitariste, za bubnjeve seda Inic Karlo, a bass u ruke uzima Jandic Zoran. Bend "KOTA 21" ce verovatno uci u anale Novosadske rock-istorije kao bend sa preko 200 autorskih kompozicija i ogromnim brojem fanova koji su se sticali po privatnim zurkama, a da nisu imali ni jedan jedini javni nastup... Pomalo zbog Zoranovog odlaska u vojsku, pomalo zbog Neshine zenidbe, a najvise sticajem ruznih okolnosti i okruzenja na ovim nesretnim prostorima, kompletan autorski rad "KOTE 21" je nazalost ostao samo u srcima ljudi koji su ih slusali uz vino i akusticne gitare na gorepomenutim zurkama... I Zoran i svi njegovi saradnici su poticali iz skromnih radnickih porodica, nisu imali oceve koji bi im priustili cak ni pristojan muzicki instrument, a kamoli preskupe sate snimanja u tada malobrojnim muzickim studijima, vreme "sponzora" u ovoj zemlji jos nije bilo uzelo maha, a kada jeste, tadasnji "sponzori" su se, ruku na srce, razumeli u sve sem u cist i istinski talenat. Na srecu, sva su ta vremena prosla. Zoran je odrastao, sazreo i u intulektualnom i u muzickom smislu, i sve kockice tog mozaika su pocele da lezu na svoje mesto... Od slucajno stecenog novca, kupio je kompjuter sa (solidnom) muzickom karticom, i klavijaturu koju je na taj nacin i naucio da svira... Konacno je uspeo da stvori sve ono sto je dotada uzalud mogao da cuje samo u svojoj glavi, isplivale su na povrsinu sve one harfe, violoncela, oboe, flaute... Svi ti predivni instrumenti koje cujete u sebi u trenutcima stvaranja kompozicije, a nemate mogucnost da ih odsvirate ili na bilo koji nacin zabelezite... Pocele su da se nizu kompozicija za kompozicijom, jedna bolja od druge, i u trenutku velike podrske mnogobrojnih prijatelja, porodice, i uz svesrdnu pomoc studija "POLIFONIC" i "POSITIVE", tekstopisaca NIKOLE BOZOVICA i NEDELJKA BOZINA - NESHE, pevaca SRDJANA VUJINA i SALETA TOMICA, kao i pratecih vokala Gordane Ruzic, Vesne Radic i samog Zorana, snimljene su kompozicije "MOJA SI ZORA", "TRAZIM JE" i "UZMI SVE, SAMO LJUBAV NE". Pesme su radjene namenski, u trenutku kada je Zoran mislio da je doslo vreme da ovom svetu pokaze koliko i sta ume, i poslate su na konkurs Budvanskog Festivala 2006 godine... Za one koji su ga pratili te godine, ne moram nista da naglasavam, a za one koji nisu, nijedna od gorepomenutih pesama nije prosla na konkursu... (Ovom prilikom pozdravljam komisiju za odabir pesama!)... Shvativsi kolicinu poremecaja sistema vrednosti u ovoj zemlji i drustvu, i u pokusaju da se uhvati ukostac sa njom, Zoran dize ruke od takvog nacina eksponiranja svog talenta, i okrece drugi list u svojoj muzickoj karijeri... Osniva bend sa parodicnim imenom "SHOW BUSINESS BAND", koji je osmisljen kao pokusaj proboja kvaliteta na estradu kroz mala vrata... Iza naizgled "tezgaroskog" benda krije se ogroman opus ovog autora, koji ceka pravi trenutak za svoju prezentaciju i polako ali sigurno stice svoje fanove cak i ovom "tezgaroskom" obliku... Pa ko voli nek izvoli...