Svi u poslednje vreme pricaju o fenomenu ulicnih filozofa, i ulicne
filozofije, ali u ovom malom pregledu, ,,nikada popularnog bendaâ€
Tišina kod Poluzvezde, iz druge polovine 90-tih, možete naci pravi
primer sobne filozofije, i primer sobnih filozofa. Naš svet je bio
postavljen daleko od ulice, u jednom minijaturnom zvezdarskom
potkrovlju, poplocanim žutom lamperijom, pretrpanim second-hand
nameštajem, ispunjenim second-hand instrumentima, i jednim malim
univerzalnim Korg pojacalom od 15W, na koje smo ukljucivali dve el.
gitare i jedan razdrndani bass.
Naše najbolje svirke nikada necete cuti, jer nikada nisu snimljene,
niti im je neko prisustvovao, da bi vam ih mogao prepricati. Snimljena
je samo jedna, u Klubu nove muzike u Domu Omladine, kada smo uspeli da
odvojimo našu muziku od našeg potkrovlja i prenesemo ga u zastrašujuce
okruženje stotina W-ova muzicke snage, koji nam nisu bili potrebni, i
nismo želeli da ih iskoristimo, zadržavajuci se na glasnoci razgovora
publike u vecini pesama (igrom slucaja i naš bubnjar je otišao tik pred
koncert).
Postoji i nekoliko snimaka iz Zuzanine garaže.
Po završetku sobnih 90-tih, potkrovlje je do temelja izgorelo, zajedno
sa second-hand namestajem i instrumentima, a svako od nas je shvatio da
je vreme da promeni sopstvenu filozofiju i postane ulicni, naucni ili
kucni filozof, i ode negde daleko...
Formed 1995
Split up 2000