About Me
Ime mi je Ãorde BalaÅ¡evic… Prijatelji me, uglavnom, zovu Ãole… Neprijatelji me ne zovu. Ali ne zovem ni ja njih. Pa ko duže izdrži… Roden sam 1953. g.(Bik), u Novom Sadu, u gradu kroz koji protice Dunav… U Evropi, formalno… IÅ¡ao sam u gimnaziju, ali nisam maturirao. Studirao sam geografiju, ali nisam diplomirao… Sve u svemu, nije baÅ¡ sjajno, ali je ipak korisnije nego da sam u meduvremenu doktorirao marksizam, kao neki moji ambiciozni vrÅ¡njaci. Vojnu obavezu sam regulisao, u celosti, nisam osudivan, ni krivicno gonjen, i nisam bio clan Saveza komunista. Nosilac sam najvecih druÅ¡tvenih priznanja, od kojih nemam ni najmanje licne koristi. Ubrajaju me u prvih pet kantautora u naÅ¡im zemljama, ali u naÅ¡im zemljama ima taman toliko kantautora da, kako god okreneÅ¡, moraÅ¡ biti medu prvih, i jedinih pet… Snimio sam deset singl i devet LP – ploca. Pozlatile se, dao Bog… U anketama pojedinih dnevnih i nocnih glasila, i na sumnjivim festivalima, proglaÅ¡avan sam, u viÅ¡e navrata, tekstopiscem, kompozitorom, pa cak i pevacem godine, Å¡to samo potvrduje sumnje da je sve to nameÅ¡teno i neregularno. Profesionalnih uspeha imao sam, hvala na pitanju, a jedan od tih, na samom domaku istorije, je i Poslednja jugoslovenska turneja, u maju 1990. Poslednja jugoslovenska, ne moja… Jedva cekam da vidim ko ce sledeci “napuniti†Skoplje, NiÅ¡, Beograd, Sarajevo, Zagreb i Split, o istom troÅ¡ku… Trenutno propuÅ¡tam visinu. Pred narodnjackom najezdom, povukao sam se u utvrdene gradove. Živimo, joÅ¡ uvek, u Novom Sadu, gde sam za sebe placam socijalno i penziono osiguranje. O porezu da i ne govorimo… Oženjen sam, sretno, devojkom po imenu Olivera, ponosan sam otac dve lepe devojcice. I gotovo… Oni koji su me zavoleli po muzickoj liniji, znaju Å¡toÅ¡ta o meni. Oni koji me dosad nisu zavoleli, i nece, bojim se… Ni zbog ovog romana. Mog prvog inace… Pardon… Prvog koji je duži od Å¡est minuta…
