273770060

Myspace Layouts - Myspace Editor - Image Hosting

Проф. др Војислав Шешељ рођен је 11. октобра 1954. године у Сарајеву. У истом граду завршио је Правни факултет и то за само две и по године. Тако је постао најмлађи доктор наука, пошто је докторирао 26. новембра 1979. године, а његова докторска дисертација носила је наслов “Политичка суштина милитаризма и фашизма”. Политичку каријеру започео је раних осамдесетих година супротстављајући се тоталитарном комунистичком режиму у тадашњој СР БиХ, нарочито водећим људима овог режима, Бранку Микулићу и Хамдији Поздерцу. На прву затворску казну у трајању од 8 година осуђен је 9. јула 1984. године, због деловања са “анархолибералистичких и националистичких позиција“ чиме је починио, како у изреци пресуде стоји, “кривично дело контрареволуционарног угрожавања друштвеног уређења“. Као доказни материјал у судском процесу коришћени су искази сведока о приватним разговорима и необјављени текст одговора на анкету-интервју под насловом “Шта да се ради?“ Док се налазио у сарајевском затвору казна му је смањена на 4 године. У озлоглашеном затвору у Зеници провео је 22 месеца, од чега више од 6 месеци у самици. На раније пуштање из затвора утицали су бројни протести и петиције интелектуалаца из свих крајева тадашње Југославије, а није било занемарљиво ни писање стране штампе о његовом случају. По изласку из затвора, без могућности да у свом окружењу нађе посао, пресељава се у Београд где се издржава писањем и самосталним издавањем књига. Тако је постао члан Удружења књижевника Србије, преко којег у то време и регулише радни однос. Током 1989. године одржао је укупно 97 предавања Србима у дијаспори, од којих је већина одржана у Америци и Канади, а мањи део у земљама Западне Европе и Аустралији. Те исте године, за Видовдан, војвода Момчило Ђујић га је због нарочитих заслуга у борби за српски национални интерес, произвео у чин српског четничког војводе. По повратку из Сједињених Америчких Држава, 23. јануара 1990. године, оснива Српски слободарски покрет, који се 14. марта исте године уједињује са Српском народном обновом, те тако настаје политичка странка са новим именом, Српски покрет обнове. Пошто је део руководства отступио од првобитно зацртаних принципа прокламоване политичке борбе, проф. др Војислав Шешељ оснива Српски четнички покрет, чију регистрацију одбија актуелни режим са образложењем да “својим именом вређа јавни морал“. На казну затвора по други пут је осуђен 2. октобра 1990. године, због покушаја рушења тзв. Куће цвећа и прикупљања добровољаца за одлазак у Републику Српску Крајину. По издржаној казни поново је ухапшен 23. октобра исте године и осуђен на 45 дана затвора. Пуштен је нешто раније, 15. новембра, а том приликом одбио је да потпише решење о условном пуштању. Практично из затвора, 14. новембра 1990. године, први пут се кандидује за председника Србије. Иако жртва медијске блокаде, био му је довољан само један телевизијски наступ, онај од 6. децембра који је постао историјски, да освоји велики број гласова, чак 96.277, што је у датим условима незабележен успех. Председник Српске радикалне странке проф. др Војислав Шешељ постаје у Крагујевцу, 23. фебруара 1991. године, када је странка и основана, уједињењем Српског четничког покрета и већине месних одбора Народне радикалне странке. У затвору по трећи пут борави од 29. септембра 1994. године до 29. септембра 1995. године. Исте године, такође због супротстављања политици актуелног режима, борави још 60 дана у затвору. На изборима за председника Србије одржаним 21. септембра 1997. године, проф. др Војислав Шешељ освојио је 1,126.940 гласова и ушао у други изборни круг. Са 51,37 одсто гласова победио је противкандидата Зорана Лилића, али су тадашњи властодршци фалсификовали број изашлих бирача па су избори поновљени. И на овим, поновљеним, изборима дошло је до бруталне узурпације победе проф. др Војислава Шешеља, после чега је поклоњен мандат Милану Милутиновићу. Писац је великог броја књига, стручних и политичких текстова, укључујући и уџбеник из предмета Политички систем који је предавао на Правном факултету у Београду. Ожењен је супругом Јадранком, има четири сина: Николу, Александра, Михаила и Владимира и два унука Војислава и Љубомира. Показујући шта значи бити прави вођа, показујући да су част и понос нешто што му нико не може одузети, 23. фебруара 2003. Војислав Шешељ је рекао: "Идем да победим Хашки трибунал. Чврсто сам уверен да ће тако и бити.". Борећи се за слободу свога народа, жртвовао је своју личну. Као оснивач Српске радикалне странке и њен председник, он је утемељивач идеје стварања јединствене српске државе. У свом капиталном делу "Идеологија српског национализма", Шешељ нам преноси поруку да идеја рађа вечност, показује пут сваком искреном српском патриоти како да се бори за ту идеју, за слободу нашег народа, за то да се сачувају и обједине српске земље, да на унутрашњем плану влада демократија, да економски просперитет и социјална правда буду водиља државне и националне политике.

АМАТЕРСКИ СНИМЦИ СУЂЕЊА ШЕШЕЉУ:

video.greatserbia.org/seselj.html http://www.vseselj.com/ http://www.srpskaradikalnastranka.org.rs/ www.antiglobalizam.com www.srpskinacionalisti.com