Prica kaze sledece...
Kao sto narodi i narodnosti znaju rodjen sam kao vrlo mali i nisam imao bradu. Gladan sam, mi je bila prva misao kada sam ugledao svet koga, u tim odsutnim i gladnim trenucima, nisam bio svestan, naravno, sa tom mislju i osecajem zivim ceo svoj zivot do dana danasnjeg... E sada, da u daljem tekstu ne budem ovako novinarski nastrojen, pocecu da ubacujem apozicije i epitete, i da jednu stvar odmah napomenem, sada imam bradu. U svakom slucaju, kasnijih dana mog zivota, ja sam poceo da bivam svestan nekih stvari oko mene. Prva stvar koje sam bio svestan je, naravno sisa, jer mi je to u tim danima bio jedni izvor hrane, a da, nisam napomenuo, rodjen sam na vreme, tako da nisam isao u inkubator. To jeste relevantna i nebitna stvar, ali verujte mi, ne zelite da znate kako je tamo, jer ono sto ja ne znam ne zelim da iko sazna pre mene. Okej, sada kada sam ispricao ove delove, red je da se bacim na dalje stvaranje mog lika ka Vama, cisto da znate sa kim imate posla. Posle nekih 9-10 meseci, shvativsi da imam svoje noge, resio sam da se osamostalim a ne da me nosaju tamo vamo. Smucilo mi se da me bacaju iz ruke u ruku. I videh da je lepo, to kad sam hodas, kada te svoje noge nose, makar bile male, klecave i nesigurne, ali samostalan si!!! Woohoo, drustvo, zezanje, kamioni, automobili, kantice sa peskom i ostala pomagala drzte se dobro, ja sada nastupam, SAMOSTALNO! Posle nekih 5-6 godina, stvari krecu nizbrdo, naglo nizbrdo...PREDSKOLSKA USTANOVA!!!! Dalji tok mog zivota, koji lagano prelazi u zalost naglo menja prvi razred osnovne...oh sranja...jos obaveza, gde ce mi zivot, zar da se svede na ucenje, necuuu, gde su moji kamioni, automobili, kantice sa peskom, gdeeeeeee??? Odgovora nigde nema, praznina, sivilo i po koja suza...novo poglavlje zivota krece. Posle prvog razreda, dolaze drugi, treci i tako linearno do osmog...napokon rekoh sebi, gotovo je, nema vise ucenja i skole, i znate sta, nisam bio u pravu. Roditelji kao pravi znalci, zajebali su me, rekli su da moram sada u srednju skolu...arghhhhhh...necu bre, sta vise, kakva skola, motorola...ocu moje detinjstvo nazad, moju prvu samostalnost...dzabe sam ja vikao i drao se, pisanje uz vetar, kako god okrenes budes popisan. Ali ajde, pomirim se ja sa sobom i krenem dalje... Dosla je i 15a godina zivota, i znate sta? Nista!! Osim sto sam iskusniji za nekolicinu knjiga, prijatelja i nebrojenih proplakanih noci zbog skole. Nema veze, tu je uvek kanap da vezes sranja za drvo. Upisao sam i tu srednju skolu, kao fore, dajte ljudi valjda ce posle ovoga i mene sunce da ogreje, nepopravljivi optimista... Krece skola na jesen, kako svuda, tako i kod mene... Vidite, zivot mi je krenuo na bolje...ne umem da objasnim kako i zasto, ali valjda je jesen bila toplija nego inace, pa me je sunce stvarno grejalo, ceo septembar. Naravno kao i u osnovnoj i ovde su razredi isli linearno, steta sto za takve stvari ne moze da se koristi exponencijalna fora, mnogo ide brze ali avaj... Postao sam ozbiljniji, ludji i kako narod voli da kaze, mudriji. Naravno, morao sam se pomuciti za to, pa sam procitao jos nekolicinu knjiga. Odjednom, sada, shvatam da imam dovoljno godina da mogu sve ovo iza sebe mogu da svrstam kao jednu lepu uspomenu na detinjstvo...nema vise bezbriznosti, nema vise kamiona, automobila i kantica sa peskom...posle te srednje skole krenuo je pravi zivot, zivot odraslih... Nije ni on tako crn, mislim, jeste naravno, ali opet, zreliji sam, mogu da kazem nesto a da me drugi stvarno slusaju, ili da bar procitaju moje ruktvorine, kao sto Vi sada, nadam se, radite. Nema vise povratka nazad...Nadam se da Vas nisam mnogo udavio, i da ste me kroz ovo delo upoznali bar malo...jer nisam nista izmisljao ili dodavao neke gluposti. Naravno da je skraceno izdanje u pitanju, ali sasvim dovoljno da onog koga zanima sazna o meni nesto i da ne pravi predrasude koje su danas difoltne svuda.
