Nastanak Bijelog dugmeta

Lider i osnivac grupe, Goran Bregovic (rodzen 22. marta 1950. godine u Sarajevu) u detinjstvu nije pokazivao veliku sklonost ka muzici. Iz drugog razreda ni--e muzièke --kole (odsek violina) izbacen je kao lenj i netalentovan. Kada mu je majka poèetkom --ezdesetih godina kupila gitaru, pocetnicke lekcije dobio je od Ede, brata scenariste Abdulaha Sidrana. Prvi, bezimeni sastav osnovao je u osmom razredu osnovne --kole. Goran je --eleo da upi--e srednju likovnu --kolu, ali je majka, upla--ena da se tamo skupljaju homoseksualci i insistirala da se opredeli za saobracajnu tehnièku --kolu. Pristao je pod uslovom da mu dozvoli da pu--ta kosu. U --koli je postao èlan grupe Izohipse kao basista, u kojoj se nije dugo zadr--ao, ali ni u saobraæajnoj --koli. Pre--ao je u gimnaziju i u grupu Be--tije. Veæ sa --esnaest godina poceo je sam da se izdrzava, pa je svirao narodnjake u kafani u Konjicu, prodavao novine i radio na gradili--tima.

U to vreme --eljko Bebek (roðen 16. decembra 1945. godine u Sarajevu) pevao je u grupi Kodeksi, jednom od znacajnijih sarajevskih sastava tog vremena. Grupa je imala problema sa bas gitaristima koji su se smenjivali kao na pokretnoj traci. Na koncertu Be--tija, --eljko je zapazio Gorana i preporuèio ga kolegama iz grupe. Tako su Kodeksi poèeli da rade u sastavu: Edo Bogeljic, osnivac i gitarista, Ismeta Dervoz, vokal (kasnije pre--la u Ambasadore), Luèano Paganoto, bubnjevi i --eljko Bebek, vokal i ritam gitara. Za Gorana se tada interesovao i sastav Pro arte, ali mu njihovo viðenje soul muzike nije bilo primamljivo. Leta 1969. godine odlaze na tezgu u dubrovaèki Splendid bar gde sviraju repertoar za turiste. Pred leto su ostali bez Ismete Dervoz koja je napustila grupu i posvetila se fakultetu. Ipak, uoèio ih je Italijan Renato Pacifiko i ponudio im da dva meseca sviraju u njegovom klubu u Napulju.

U tu avanturu su se upustili poèetkom 1970. godine uve--bav--i repertoar D--imi Hendriksa i grupe Cream. Meðutim, posle prvih svirki Renato ih je vidno razoèaran uputio da sviraju kazaèok i slièno, kao u Dubrovniku. Uoci isteka prvog dvomeseènog ugovora Edo Bogeljiæ se vratio u Sarajevo i Goran prvi put prelazi na solo gitaru. Kao basista anga--ovan je jedan italijanski muzièar, a kada je on odustao, leta 1970. godine Goran i --eljko pozivaju Zorana Red--iæa (roðen 29. januara 1948. godine u Sarajevu) koji je u to vrijeme svirao u sastavu Èièci. Zoran je doveo i kolegu iz grupe, bubnjara Miliæa Vuka--inovica (roðen 9. marta 1950. godine u Beogradu). I kada su se sva cetvorica na--la na okupu, stvari su krenule u sasvim drugom pravcu.

Kodeksi su do tog trenutka sasvim solidno --iveli, svirali su u dva kluba, dr--ali se komercijalnog repertoara i stekli redovnu publiku. Miliæ Vuka--inoviæ ih je sve inficirao novim viðenjem muzike. Poèeli su da sviraju u skladu sa onim --to su tada snimali Led Zeppelin i Black Sabbath. Dve nedelje po njegovom dolasku, dobili su otkaz na svim mestima na kojima su svirali. Bez anga--mana, sa ne--to u--tecevine, ostali su na ostrvu Kapri. Pozvani su da svoju novu muzièku koncepciju predstave u jednom klubu na ostrvu Iskia. Po zavr--etku leta, prestaje i taj anga--man. Vracaju se u Napulj gde jedva pre--ivljavaju. Postupno se iz te kombinacije sve vi--e izdvajao --eljko. Prvo su ga naterali da prestane da svira ritam gitaru, jer to vi--e nije bilo u modi. Bebek se te--ko prilagoðavao novom materijalu, a i pevaèki je za njega bilo sve manje mesta. On bi otpevao uvod, a zatim bi ostala trojica improvizovala po pola sata. Uz to, Milic je sve èe--æe pevao. Polovinom jeseni 1970. godine Bebek se uvreðen vratio u Sarajevo. Samo godinu dana ranije bio je stub Kodeksa, da bi razoèaran oti--ao kao vi--ak. Njih trojica su nastavili da nastupaju kao Miæa, Goran i Zoran. Krajem godine po njih su do--li Goranova majka i Zoranov brat Fadil (basista Indexa) i vratili ih kuæi.

Do leta 1971. godine nastavili su da nastupaju kao Miæa, Goran i Zoran, a onda je Milic Vuka--inovic oti--ao u London. Goran upisuje filozofiju, a u jesen 1971. godine gitarista Ismet Arnautaliæ ga poziva da formiraju grupu Jutro u kojoj su se na--li Zoran Red--iæ, bubnjar Gordan Matrak i pevaè Zlatko Hodnik. U Jutru se Goran prvi put ogleda kao kompozitor. Iako punih godinu dana nije govorio sa Bebekom, kada su poèetkom 1972. godine dobili termine u studiju, Goran se odluèio da pozove starog pevaèa. Snimili su "Patim, evo deset dana" koja se pojavila na B-strani singla grupe Jutro. A-stranu je zauzela danas zaboravljena "Ostajem tebi" koju je na "--lageru sezone" pevao Zlatko Hodnik. Pesmu "Patim evo deset dana" Bregovic je kasnije uvrstio na debi album Bijelog dugmeta. Odmah po snimanju singla, Bebek je oti--ao u JNA, ali su oni èekali na njegov povratak. Tokom Bebekovog boravka na vanrednom odsustvu snimili su jos èetiri pesme: "Kad bi' bio bijelo dugme", "U subotu mala", "Na vrh brda vrba mrda" i "Hop-cup" od kojih su se prve dve, poèetkom 1973. godine pojavile na singlu. Nezadovoljan muzièkim pravcem kojim se Jutro krece, Ismet Arnautaliæ ih je napustio krajem 1972. godine i sa sobom odneo pravo na ime grupe. Oko tog autorstva su se preganjali tokom 1973. godine, a tada su grupi pristupili bubnjar Goran Ipe Ivandiæ (roðen 10. decembra 1955. godine u Vare--u) koji je pre toga svirao u sastavu Rok i klavijaturista Vlado Pravdiæ (roðen 6. decembra 1949. godine u Sarajevu) koji je pre--ao iz Indexa. Sredinom godine, posle svaðe, grupu je napustio Zoran Red--ic, a njega je zamenio Jadranko Stankovic.

Za novo ime su se odlucili relativno lako. Buduæi da je u Ljubljani vec delovao sastav pod imenom Jutro, a i publika ih je znala po pesmi "Kad bi' bio bijelo dugme", odabran je taj vizuelno zgodan simbol i grupa je zvanièno kr--tena Bijelo dugme 1. januara 1974. godine. U to vreme su u studiju saraðivali sa Batom Kostiæem, gitaristom YU grupe. Goran je kasnije isticao kako je ta saradnja puno uticala na njegovu dalju muzièku orijentaciju, posebno kada je upotreba folka bila u pitanju. Nove snimke "Top" i "Ove æu noæi naæi blues" ponudili su tek osnovanom sarajevskom Diskotonu. Tada--nji muzièki urednik Slobodan Vujovic ih je odbio uz obja--njenje da su pretrpani i da ce morati da sacekaju bar pola godine do objavljivanja singla. Nestrpljivi, istog dana su potpisali petogodi--nji ugovor sa Jugotonom. U poèetku su prete--no svirali u manjim gradovima, posebno u Zenici. Kada su shvatili da basista im Jadranko Stankovic ne odgovara, otpustili su ga i marta 1974. godine ponovo pozvali Zorana Red--ica. Sledeæi singl sa pesmama "Glavni junak jedne knjige" (tekst je napisao pesnik Du--ko Trifunoviæ) i "Bila mama Kukunka, bio tata Taranta" gotovo istovremeno su te 1974. godine objavili Jugoton i Diskoton. jer je Bregoviæ, suprotno uobièajenim pravilima poslovanja, potpisao i sa Diskotonom ugovor za singl. To im je donelo dobrodo--lu gu--vu u --tampi i pomoglo prodaju ploce.

Prvi veæi nastup imali su na BOOM festivalu u Ljubljani 10. maja 1974. godine kada su predstavljeni kao nove nade. Tog leta su svirali u hotelu Croatia u Cavtatu i pripremili materijal za prvi album. Treci singl sa pesmama "Da sam pekar" i "Selma" (autor teksta pesnik Vlado Dijak), objavljuju 30. avgusta 1974. godine i on predstavlja prelomni trenutak njihove karijere. Obe pesme ih izbacuju u prvi plan. Tokom septembra su svirali kao predgrupa Jugoslovenskoj pop selekciji Tihomira Asanoviæa, a oktobra u ljubljanskom studiju Akademik za dvadesetak dana snimaju debi album "Kad bi' bio bijelo dugme" objavljenog vec krajem novembra. Pre tog znaèajnog dogadaja, 9. novembra uèestvuju na Skopskom festivalu, gde izvode pesmu izvesnog Grigora Koprova. U --elji da se uoèi ploce --to vi--e pojavljuju u medijima, pretrpeli su najvecu bruku u karijeri, kako je kasnije obja--njavao Bregovic. Bebek je neve--to pevao na makedonskom, a sindikalni festival nikako nije bio okru--enje za njih. Sledeæe veèeri nastupili su u beogradskom Domu sindikata na roðendanskoj proslavi tada kultne emisije Radio Beograda "Vece uz radio", gde su uz Pop ma--inu, Smak i Crne bisere, napreèac osvojili publiku. U to vreme vec rade sa agilnim zagrebaèkim menad--erom Vladimirom Mihaljekom i on im organizuje da 16. novembra sviraju u Sarajevu na opro--tajnom koncertu Korni grupe. Petnaest hiljada okupljenih ljudi docekalo ih je sa odu--evljenjem. Bilo je sasvim ocekivano --to je debi album od samog poèetka zabele--io odliènu prodaju. Zapakovan u provokativan omot Dragana S. Stefanovica album je doneo seriju prijemèivih pesama koje je zagrebacki novinar Dra--en Vrdoljak krstio kao "pastirski rock". Stefanoviæev omot je kasnije uvr--æen u englesko izdanje knjige koja predstavlja petsto najuspe--nijih omota sveta.

Lider i osnivac grupe, Goran Bregovic (rodzen 22. marta 1950. godine u Sarajevu) u detinjstvu nije pokazivao veliku sklonost ka muzici. Iz drugog razreda ni--e muzièke --kole (odsek violina) izbacen je kao lenj i netalentovan. Kada mu je majka poèetkom --ezdesetih godina kupila gitaru, pocetnicke lekcije dobio je od Ede, brata scenariste Abdulaha Sidrana. Prvi, bezimeni sastav osnovao je u osmom razredu osnovne --kole. Goran je --eleo da upi--e srednju likovnu --kolu, ali je majka, upla--ena da se tamo skupljaju homoseksualci i insistirala da se opredeli za saobracajnu tehnièku --kolu. Pristao je pod uslovom da mu dozvoli da pu--ta kosu. U --koli je postao èlan grupe Izohipse kao basista, u kojoj se nije dugo zadr--ao, ali ni u saobraæajnoj --koli. Pre--ao je u gimnaziju i u grupu Be--tije. Veæ sa --esnaest godina poèeo je sam da se izdr--ava, pa je svirao narodnjake u kafani u Konjicu, prodavao novine i radio na gradili--tima.U to vreme --eljko Bebek (roðen 16. decembra 1945. godine u Sarajevu) pevao je u grupi Kodeksi, jednom od znacajnijih sarajevskih sastava tog vremena. Grupa je imala problema sa bas gitaristima koji su se smenjivali kao na pokretnoj traci. Na koncertu Be--tija, --eljko je zapazio Gorana i preporuèio ga kolegama iz grupe. Tako su Kodeksi poèeli da rade u sastavu: Edo Bogeljic, osnivac i gitarista, Ismeta Dervoz, vokal (kasnije pre--la u Ambasadore), Luèano Paganoto, bubnjevi i --eljko Bebek, vokal i ritam gitara. Za Gorana se tada interesovao i sastav Pro arte, ali mu njihovo viðenje soul muzike nije bilo primamljivo. Leta 1969. godine odlaze na tezgu u dubrovaèki Splendid bar gde sviraju repertoar za turiste. Pred leto su ostali bez Ismete Dervoz koja je napustila grupu i posvetila se fakultetu. Ipak, uoèio ih je Italijan Renato Pacifiko i ponudio im da dva meseca sviraju u njegovom klubu u Napulju.U tu avanturu su se upustili poèetkom 1970. godine uve--bav--i repertoar D--imi Hendriksa i grupe Cream. Meðutim, posle prvih svirki Renato ih je vidno razoèaran uputio da sviraju kazaèok i slièno, kao u Dubrovniku. Uoci isteka prvog dvomeseènog ugovora Edo Bogeljiæ se vratio u Sarajevo i Goran prvi put prelazi na solo gitaru. Kao basista anga--ovan je jedan italijanski muzièar, a kada je on odustao, leta 1970. godine Goran i --eljko pozivaju Zorana Red--iæa (roðen 29. januara 1948. godine u Sarajevu) koji je u to vrijeme svirao u sastavu Èièci. Zoran je doveo i kolegu iz grupe, bubnjara Miliæa Vuka--inovica (roðen 9. marta 1950. godine u Beogradu). I kada su se sva cetvorica na--la na okupu, stvari su krenule u sasvim drugom pravcu.Kodeksi su do tog trenutka sasvim solidno --iveli, svirali su u dva kluba, dr--ali se komercijalnog repertoara i stekli redovnu publiku. Miliæ Vuka--inoviæ ih je sve inficirao novim viðenjem muzike. Poèeli su da sviraju u skladu sa onim --to su tada snimali Led Zeppelin i Black Sabbath. Dve nedelje po njegovom dolasku, dobili su otkaz na svim mestima na kojima su svirali. Bez anga--mana, sa ne--to u--tecevine, ostali su na ostrvu Kapri. Pozvani su da svoju novu muzièku koncepciju predstave u jednom klubu na ostrvu Iskia. Po zavr--etku leta, prestaje i taj anga--man. Vracaju se u Napulj gde jedva pre--ivljavaju. Postupno se iz te kombinacije sve vi--e izdvajao --eljko. Prvo su ga naterali da prestane da svira ritam gitaru, jer to vi--e nije bilo u modi. Bebek se te--ko prilagoðavao novom materijalu, a i pevaèki je za njega bilo sve manje mesta. On bi otpevao uvod, a zatim bi ostala trojica improvizovala po pola sata. Uz to, Milic je sve èe--æe pevao. Polovinom jeseni 1970. godine Bebek se uvreðen vratio u Sarajevo. Samo godinu dana ranije bio je stub Kodeksa, da bi razoèaran oti--ao kao vi--ak. Njih trojica su nastavili da nastupaju kao Miæa, Goran i Zoran. Krajem godine po njih su do--li Goranova majka i Zoranov brat Fadil (basista Indexa) i vratili ih kuæi.Do leta 1971. godine nastavili su da nastupaju kao Miæa, Goran i Zoran, a onda je Milic Vuka--inovic oti--ao u London. Goran upisuje filozofiju, a u jesen 1971. godine gitarista Ismet Arnautaliæ ga poziva da formiraju grupu Jutro u kojoj su se na--li Zoran Red--iæ, bubnjar Gordan Matrak i pevaè Zlatko Hodnik. U Jutru se Goran prvi put ogleda kao kompozitor. Iako punih godinu dana nije govorio sa Bebekom, kada su poèetkom 1972. godine dobili termine u studiju, Goran se odluèio da pozove starog pevaèa. Snimili su "Patim, evo deset dana" koja se pojavila na B-strani singla grupe Jutro. A-stranu je zauzela danas zaboravljena "Ostajem tebi" koju je na "--lageru sezone" pevao Zlatko Hodnik. Pesmu "Patim evo deset dana" Bregovic je kasnije uvrstio na debi album Bijelog dugmeta. Odmah po snimanju singla, Bebek je oti--ao u JNA, ali su oni èekali na njegov povratak.Tokom Bebekovog boravka na vanrednom odsustvu snimili su jos èetiri pesme: "Kad bi' bio bijelo dugme", "U subotu mala", "Na vrh brda vrba mrda" i "Hop-cup" od kojih su se prve dve, poèetkom 1973. godine pojavile na singlu. Nezadovoljan muzièkim pravcem kojim se Jutro krece, Ismet Arnautaliæ ih je napustio krajem 1972. godine i sa sobom odneo pravo na ime grupe. Oko tog autorstva su se preganjali tokom 1973. godine, a tada su grupi pristupili bubnjar Goran Ipe Ivandiæ (roðen 10. decembra 1955. godine u Vare--u) koji je pre toga svirao u sastavu Rok i klavijaturista Vlado Pravdiæ (roðen 6. decembra 1949. godine u Sarajevu) koji je pre--ao iz Indexa. Sredinom godine, posle svaðe, grupu je napustio Zoran Red--ic, a njega je zamenio Jadranko Stankovic.Za novo ime su se odlucili relativno lako. Buduæi da je u Ljubljani vec delovao sastav pod imenom Jutro, a i publika ih je znala po pesmi "Kad bi' bio bijelo dugme", odabran je taj vizuelno zgodan simbol i grupa je zvanièno kr--tena Bijelo dugme 1. januara 1974. godine. U to vreme su u studiju saraðivali sa Batom Kostiæem, gitaristom YU grupe. Goran je kasnije isticao kako je ta saradnja puno uticala na njegovu dalju muzièku orijentaciju, posebno kada je upotreba folka bila u pitanju. Nove snimke "Top" i "Ove æu noæi naæi blues" ponudili su tek osnovanom sarajevskom Diskotonu. Tada--nji muzièki urednik Slobodan Vujovic ih je odbio uz obja--njenje da su pretrpani i da ce morati da sacekaju bar pola godine do objavljivanja singla. Nestrpljivi, istog dana su potpisali petogodi--nji ugovor sa Jugotonom. U poèetku su prete--no svirali u manjim gradovima, posebno u Zenici. Kada su shvatili da basista im Jadranko Stankovic ne odgovara, otpustili su ga i marta 1974. godine ponovo pozvali Zorana Red--ica. Sledeæi singl sa pesmama "Glavni junak jedne knjige" (tekst je napisao pesnik Du--ko Trifunoviæ) i "Bila mama Kukunka, bio tata Taranta" gotovo istovremeno su te 1974. godine objavili Jugoton i Diskoton. jer je Bregoviæ, suprotno uobièajenim pravilima poslovanja, potpisao i sa Diskotonom ugovor za singl. To im je donelo dobrodo--lu gu--vu u --tampi i pomoglo prodaju ploce.Prvi veæi nastup imali su na BOOM festivalu u Ljubljani 10. maja 1974. godine kada su predstavljeni kao nove nade. Tog leta su svirali u hotelu Croatia u Cavtatu i pripremili materijal za prvi album. Treci singl sa pesmama "Da sam pekar" i "Selma" (autor teksta pesnik Vlado Dijak), objavljuju 30. avgusta 1974. godine i on predstavlja prelomni trenutak njihove karijere. Obe pesme ih izbacuju u prvi plan. Tokom septembra su svirali kao predgrupa Jugoslovenskoj pop selekciji Tihomira Asanoviæa, a oktobra u ljubljanskom studiju Akademik za dvadesetak dana snimaju debi album "Kad bi' bio bijelo dugme" objavljenog vec krajem novembra. Pre tog znaèajnog dogadaja, 9. novembra uèestvuju na Skopskom festivalu, gde izvode pesmu izvesnog Grigora Koprova. U --elji da se uoèi ploce --to vi--e pojavljuju u medijima, pretrpeli su najvecu bruku u karijeri, kako je kasnije obja--njavao Bregovic. Bebek je neve--to pevao na makedonskom, a sindikalni festival nikako nije bio okru--enje za njih. Sledeæe veèeri nastupili su u beogradskom Domu sindikata na roðendanskoj proslavi tada kultne emisije Radio Beograda "Vece uz radio", gde su uz Pop ma--inu, Smak i Crne bisere, napreèac osvojili publiku. U to vreme vec rade sa agilnim zagrebaèkim menad--erom Vladimirom Mihaljekom i on im organizuje da 16. novembra sviraju u Sarajevu na opro--tajnom koncertu Korni grupe. Petnaest hiljada okupljenih ljudi docekalo ih je sa odu--evljenjem. Bilo je sasvim ocekivano --to je debi album od samog poèetka zabele--io odliènu prodaju. Zapakovan u provokativan omot Dragana S. Stefanovica album je doneo seriju prijemèivih pesama koje je zagrebacki novinar Dra--en Vrdoljak krstio kao "pastirski rock". Stefanoviæev omot je kasnije uvr--æen u englesko izdanje knjige koja predstavlja petsto najuspe--nijih omota sveta. Changes may take up to 2 mins to show on your profile