About Me
Sombor i njegov atar su na dnu basena nedganjeg Panonskog mora, omeÄ‘eni na karti Evrope sa 16° 31' i 17° 06' 20'' istoÄne geografske dužine i 46° 34' 15'' i 46° 03' 20'' severne geografske Å¡irine. Sa istoka atar mu poÄinje TeleÄkom visijom, zapadne strane mu zapljuskuju vode Dunava, deleći ga od Hrvatske, na severu se graniÄi sa MaÄ‘arskom, a na jugu je otvoren prema unutraÅ¡njosti Srbije. Sombor je lako uoÄljiv, ne može se skriti pogledu, jer proseÄna visina njegovog atara je samo 90 m.
Na 1.178 kvadratnih km sa gradom, se smestilo i 16 salaÅ¡kih naselja, posebna osobenost ovoga kraja, i joÅ¡ 15 sela: Aleksa Å antić, BaÄki Breg, BaÄki MonoÅ¡tor, Bezdan, ÄŒonoplja, Doroslovo, Gakovo, Kljajićevo, Kolut, Rastina, RiÄ‘ica, StaniÅ¡ić, Svetozar Miletić, Stapar i TeleÄka.Da bi stigli do Beograda idete 175 km. na jugositok. BudimpeÅ¡ta je 220 km. severno, a do BeÄa, kao najkraća veza Bliskog istoka sa Zapadnom Evropom, ima 345 km prema severozapadu.Ko se makar jednom fijakerom vozao po Somboru, zavoleo je jako njegove sokake: Pa joÅ¡ ako je to bilo u maju... FriÅ¡ko zeleno, ni preterano toplo, ni 'ladno, miriÅ¡e Venac...Onaj naÅ¡, Å¡to se plete od varoÅ¡kih kuća, nekol'ko redi boÄ‘oÅ¡a, lipe i kestena i Äetir' Å¡iroka sokaka svilene kocke... Odozdo se dodaju dva – tri arteska bunara, a odozgo puste vrapci, grlice, golubovi i laste – samo pred kiÅ¡u... Tek onda se zakajase riÄ‘ani, žeravi i ÄilaÅ¡i i njima dometnu fijakeri, da malko klamparaju...
Svetlucaju sećanja i namernik lepo može da vidi... Gradsku kuću, Gimnaziju, Galeovu kuću, GraÅ¡alkovićevu palatu, PaÅ¡inu kulu, Kapelu Svetog Nepouka, KruÅ¡perovu kuću, SvetoÄ‘urÄ‘evski hram, Vajdingerovu palatu, Kronić palatu, Sokolski dom, Županiju, Crkvu svetog Stjepana kralja, Biblioteku, Gradski Muzej i PozoriÅ¡te, Kuću Lazine Julijane PalanaÄki... I joÅ¡ ko zna koliko bi fijakerskih Å¡tacija valjalo iskajasiti da se sva zdanja varoÅ¡ka obiÄ‘u...
ObitavaliÅ¡ta proÅ¡losti u nama su neuniÅ¡tiva zato Å¡to se uspomene na nekadaÅ¡nje stvari ponovno doživljavaju kao sanjarenja. Vekuju i samuju zdanja joÅ¡ onoliko poetiÄno i bajkovito koliko je u nama ostalo onog sjaja u oÄima kada smo ih prvi put videli nekih dalekih lepih dana.
