Lazy Rhaps

"...Nekako sam uspeo da napola podignem kapke sa ociju, i koliko-toliko izostrim zvuk. Glava mi je visila preko ivice kreveta, tako da sam naopacke gledao na vrata od terase, i pulsirala je od krvi koja se u nju slila. Bio sam ubalavljenog lica i ubalavljenih bradavica, sto je i najdalje dokle sam dogurao sa svojih 14 godina. Paznju mi je privukao neki zvuk i jedan harizmaticni glas, koji je, kako sam kasnije saznao, glas Celph Titled-a... „They say a way to a man’s heart is through his stomac, but i know a shortcut, that’s through the chest, which ain’t too far from it!“... Cim sam podigao glavu, razbistrio mi se vid, i bacio sam pogled na unutrasnji pejzaz nekretnine u kojoj sam se nalazio: polu-spustene roletne, pocepane zavese na podu, desetak praznih flasa Jelen-a od 2 litra, par praznih flasa Zdrepceve Krvi, i jedna prakticno puna flasa neke rakije. Iz iste su ispijena najvise 3-4 gutljaja, tako da je ocigledno da je ona bila, a i ostala, samo pokusaj dokazivanja napaljenih pubertetlija. A onda sam primetio zeleni kabl koji je bio ukljucen u muzicki stub sa kog je isla muzika, i vodio je pored zvucne kutije, iza kauca. Gurnuo sam ruku iza njega, napipao metal, i izvukao mikrofon. Bio je siv. Nisam znao sta s njim da radim, osim da nateram malu sijalicu na njemu da zasvetli. Ukljucio sam ga. Mala sijalica je zasvetlela zelenom bojom i cuo se jak i tup zvuk sa velikih zvucnika, toliko jak da sam se, poskocivsi nazad, sapleo o zeleni kabl, pao i udario glavom o tvrd parket. Borovina. Stisak sake sa mikrofonom nisam opustio, a poslednje cega se secam je pomeranje membrana na zvucnicima i crnacki glas koji je vikao „Aaaaaw shit! What we be smokin’!..“ Danas sam se probudio. Nisam vise isti. Mikrofon je i dalje pored mene. Vreme je za novi poduhvat..."