Војислав Коштуница

Војислав Коштуница рођен је 24. марта 1944. године у Београду, у породичној кући у Скадарској улици. Осим на београдском Дорћолу, у детињству и младости, често је боравио и у Милошевцу код Велике Плане, завичају мајчине породице. У Милошевцу, Војислав је крштен 1944. године, пошто се породица склонила из Београда због честих англоамеричких бомбардовања престонице. Војислав је имао само три недеље када су у најтежем бомбардовању, за Васкрс 16. и 17. априла 1944. уништени читави делови Београда. Током рата два пута му је рушена породична кућа, у априлском немачком бомбардовању, а затим и савезничком.У Шумадији, у Коштунићима, под Равном Гором и Сувобором је огњиште породице Коштуница. Раније су се Коштунице презивали Дамљановић Крсна слава им је Свети Архангел Михаило. Јован Дамљановић, прадеда Војислава Коштунице, био је учесник Светоандрејске скупштине из 1858. године, као народни посланик из Коштунића, тада је прозван Коштуница. Из породице Дамљановић је и Анђелија, мајка једног од највећих српских војсковођа, војводе Живојина Мишића.Војислав Коштуница школовао се у Београду, где је завршио основну школу. Другу београдску гимназију похађао је и матурирао у време док се она налазила на месту где је данашња, нова зграда „Политике“.Пошто је 1962. матурирао, Војислав Коштуница уписује Правни факултет у Београду. То што ће студирати и докторирати права није нимало случајно, јер су његов деда по мајци Радмили и његов отац Јован били судије. Непосредно после рата отац Војислава Коштунице, Јован дошао је у сукоб са новим комунистичким режимом, због чега је остао без посла. Правни факултет Коштуница је завршио у року и дипломирао 1966. године. Магистрирао је 1970, а докторирао на истом факултету 1974. са тезом „Институционализована опозиција у политичком систему капитализмa".Војислав Коштуница ожењен је Зорицом Радовић, такође доктором права.Од 1970. до 1974. године био је асистент на Правном факултету. У време хајки и политичких прогона 1971. стао је на страну свог професора Михаила Ђурића. Због доследног оспоравања амандмана и Устава из 1974. године, којим је правно разбијена држава, и којим су аутономним покрајинама Косову и Метохији и Војводини, дате ингеренције република унутар Републике Србије, Војислав Коштуница је протеран са Правног факултета. Петнаест година касније, премда позван, одбио је да се врати на Правни факултет.Војислав Коштуница никада није био члан Комунистичке партије. Неки од ондашњих оданих бранитеља комунистичког режима и данас су, овај пут представљајући сами себе као демократе, најљући опоненти и критичари Војислава Коштунице.Након изгона са Правног факултета запошљава се најпре у Институту друштвених наука, а од 1981. у Институту за филозофију и друштвену теорију, као виши научни сарадник и једно време као директор. Објављује велики број запажених радова из области уставног права, политичке теорије и политичке филозофије. Књига „Страначки плурализам или монизам“ (чији је коаутор са Костом Чавошким), била је у једнопартијском једноумљу прво подсећање на правну државу и давно заборављену парламентарну демократију. Био је члан редакција и главни и одговорни уредник више угледних правних и филозофских часописа, као што су „Архив за правне и друштвене науке“, „Филозофске студије“, „Филозофија и друштво“, „Теорија“.Коштуница се осамдесетих година ангажовао на заштити људских права, нарочито у чувеном Одбору за одбрану слободе мисли и изражавања, у којем су се окупили најистакнутији интелектуалци-дисиденти, који су узимали у заштиту сваког ко је, широм Југославије, страдао због свог мишљења и политичког уверења. Године 1989. био је један од оснивача Демократске странке, о чијем оснивању се са групом пријатеља договарао у свом стану у Скадарској улици. У време ДЕПОС-а 1992. године, основао је Демократску странку Србије. Био је народни посланик у Скупштини Србије од 1990. до 1997. године.Војислав Коштуница је победио Слободана Милошевића на председничким изборима 24. септембра 2000. и постао председник СР Југославије.Коштуница је формирао Владу Србије 3. марта 2004. после парламентарних избора одржаних децембра 2003. године.Рад своје Владе, Коштуница је крунисао на Митровдан 2006. године, после победе народа Србије на референдуму за нови Устав. По усвајању Устава, сагласно Уставном закону, расписани су избори за нову Скупштину Србије.15. маја 2007. године Војислав Коштуница, по други пут, изабран је за председника Владе Републике Србије.

Myspace Layouts - Myspace Editor - Image Hosting

У Оснивачкој декларацији Демократске странке Србије године 1992. записано је:"Без начела нема демократије. Демократски поредак је сав саткан од политичких начела. Та идеја водила нас је одувек. Стварање Демократске странке Србије дошло је као израз овог највишег политичког уверења.Наш је избор потпуно јасан: политичка борба за демократски преображај Србије. То значи да Србија треба да буде устројена на темељима демократског парламентарног поретка. Оданост том принципу чини суштину Демократске странке Србије. Политичка уверења су за нас изнад свега. И изнад вођа, и изнад интереса, и изнад дневне политике. Пут ка демократији пун је искушења и странпутица. Зато и није чудо што неки на том путу отпадају. Још једном се потврђује стара истина: они који су спремни на уступке, а своју корист претпостављају политичким уверењима, угрожавају интересе нације и друштва.Власт имају и демократски и недемократски режими. Нема демократског устројства без јаке опозиције. Управо је опозиција она политичка снага која демократију разликује од њене супротности. Једнакост пред законом и равноправна утакмица у политичком животу основни су принципи демократије. Тим начелима остајемо верни.Демократија и није ништа друго него систем контроле власти. Политичка одговорност почива на онима који имају власт. До власти се може доћи само гласовима већине на слободним изборима. Али ни та власт није свемоћна и неограничена. Напротив, она је подложна читавом систему контроле у којем водећа улога припада опозицији. И то јакој опозицији. Што је јача опозиција то је стабилнија демократија.Србија се данас налази у ненормалним политичким приликама. Режим који је успостављен насилним актом једне револуционарне партије још увек је на власти. Одлуке тзв. Другог заседања АВНОЈ-а од 29. новембра 1943. године чине и основ педесетогодишњег комунистичког режима у Југославији и упориште данашњих властодржаца у Србији. То је сасвим јасно. Револуција јесте негација правног поретка, пре свих демократског. Тек пошто одбаци све авнојевске одлуке и све уставне и правне акте који су из њих произишли, Србија ће моћи да крене правим путем. Без коначног прекида са комунистичком државом, њеним коренима и последицама нема повратка демократским принципима. Револуција и демократија су појмови који се међусобно искључују. Тај прекид се може остварити једино сазивањем Уставотворне скупштине. Због тога наш први захтев и јесу слободни и равноправни избори за Уставотворну скупштину.Стање у коме живимо отуда и није нормална парламентарна ситуација. Ту не владају она правила политичког деловања и понашања која су одлика чврстог демократског поретка. У Србији се и даље води борба против деспотске власти. Зато и средства морају бити друкчија, одлучнија, постојанија.Бранимо демократију зато што бранимо Србију. Ослонац налазимо у принципима и српске и светске демократије. Тим путем је Србија ишла некада и ићи ће поново. Томе циљу усмерене су све наше снаге и сва наша памет.Зато смо и створили Демократску странку Србије."Header Banner Made with MyBannerMaker.com! Click here to make your own!Extended Network Banner made with MyBannerMaker.com! Click here to make your own!