Istorija BaÄa poÄinje joÅ¡ u bronzano doba. Naime, u BudimpeÅ¡ti se Äuva maÄ iz tog perioda koji je naÄ‘en u okolini danaÅ¡njeg BaÄa. Iskopine kod danaÅ¡njeg BaÄa iz rimskog perioda pokazuju da je tu nekada bila veća rimska naseobina, koja je stradala usled nasrtaja Varvara.Drevni grad na Mostongi, koja je danas isuÅ¡eno korito reke, dao je ime celoj regiji- BaÄka. Prvi tragovi u pisanim izvorima o BaÄu i podruÄju oko njega potiÄu joÅ¡ iz perioda Justinijana, kada gospodar Carigrada i car IstoÄnog rimskog carstva pominje BaÄ u svom pismu, godine 535.. BaÄ je prema nekim letopisima bio i Avarska tvrdjava (873. god.). Ugarski kralj Stjepan i osnovao je u BaÄu županiju, a na prelazu prvog milenijuma u drugi, BaÄ je već bio izgraÄ‘en i utvrÄ‘en grad, povezan Mostongom sa Dunavom. Za vreme Arpadovića BaÄ postaje ne samo crkveno sediÅ¡te nadbiskupije već i kraljevski grad u koji dolaze plemići i vladari na dogovore, zborove i skupÅ¡tine. U XII veku BaÄ beleži veliki uspon. U tom periodu se prvi put u pisanim izvorima pomonje moćna tvrÄ‘ava koja će pretrpeti nekoliko ruÅ¡enja i obnavljanja a Äiji su ostaci i danas izazov za nauÄnike i turiste. Na Äelu BaÄke županije bili su veliki župani, koje je imenovao kralj. Sve do provale Mongola 1241 god., župani su bili upravnici ovog podruÄja. Oni su sakupljali priloge, postavljali vojne i civilne zapovednike. Od XII veka ustanovljen je obiÄaj da se jednom godiÅ¡nje ugosti kralj. U gradu su se nalazili osim župana i podžupani, sudije, vojno osoblje i dr. Kada je proÅ¡la mongolska najezda Bela IV vraća sjaj ovom gradu. Odlaskom Arpadovića sa istorijske scene BaÄ ipak ne gubi svoj znaÄaj. U XIV veku su zabeleženi sve Äešći upadi Turaka. Mnogi pohodi na Turke su kretali iz BaÄa. U vreme MohaÄke bitke i BaÄ je dao svoju konjicu. MeÄ‘utim prodor Turaka nije zaustavljen pa BaÄ, poÄetkom XV veka nakon MohaÄke bitke i pada Beograda, biva osvojen. Tvrðđavu BaÄ je tada dosta dugo i uspeÅ¡no branio srpski despot Stefan Berisavljević. BaÄ je, kažu zapisi imao viÅ¡e stanovniÅ¡tva, zanatlija i raznih zanimanja nego zajedno Sombor, Subotica, Apatin i BeÄej. MeÄ‘utim posle Rakocijeve bune i ruÅ¡enja TvrÄ‘ave, BaÄ poÄinje da gubi znaÄaj na ovom podruÄju. Osnovna snaga postojanja naselja BaÄ se crpi iz dubokih korena istorije, kada je ovaj prostor bio sediÅ¡te kulturnih zbivanja Å¡ireg prostora danaÅ¡nje BaÄke.TvrÄ‘ava, kao materijalni dokaz tih burnih vremena, je mesto dubokih vrednosti oko koga treba graditi interese kako stanovniÅ¡tva, tako i privrede opÅ¡tine BaÄ, kao osnovnih poluga revitalizacije same tvrÄ‘ave, te kulturnih zbivanja u samoj tvrÄ‘avi, sportsko rekreativnih zbivanja oko tvrÄ‘ave u bivÅ¡em meandru reke Mostonge kao i turistiÄkih i poslovno-turistiÄkih zbivanja na Å¡irem prostoru oko tvrÄ‘ave. PRVA APOTEKA U VOJVODINI - U centru BaÄa, u kući porodice Gebauer otvorena je i prva apoteka u Vojvodini (19.vek). Kompletno je oÄuvan ulaz sa izlogom i stepeniÅ¡te nekadaÅ¡nje apoteke.PRVA BOLNICA - Za vreme krstaÅ¡kih ratova u okviru danaÅ¡njeg FranjevaÄkog samostana u bila je ustanovljena bolnica za koju se pretpostavlja da je bila prva u ovom delu Evrope. TvrÄ‘ava - U vreme ugarskog kralja Karla Roberta Anžujskog (1338-1342) grad na Mostongi dobija Äetvorougaonu kulu sa Å¡est spratova, znaÄajnu za odbranu grada. Danas je to najstarija srednjevekovna tvrÄ‘ava u Vojvodini. Grad tada ima osam kula, razne odaje upravitelja okruga, hodnike, boraviÅ¡ta za stražu, kuhinju, bunar, Å¡talu i sl. Ispod grada se razvijalo civilno naselje , podgraÄ‘e, u koje se ulazilo preko peÅ¡aÄkog mosta kroz kapiju "Å iljak" gde se svojevremeno nalazio drveni pokretan most, tipiÄan za ondaÅ¡nje vreme. BaÄ tada postaje važno vojno, politiÄko, kulturno i crkveno sediÅ¡te. U periodu nakon MohaÄke bitke, 1529 godine grad i tvrÄ‘ava su bili pod turskom vlašću. Iz tog perioda potiÄu i opisi BaÄke tvrÄ‘ave u putopisima Evlije Ćelebije. Prema pisanju putopisaca grad je bio opasan u Å¡irokom krugu rovovima ispunjenim vodom. Od vremena Rakocijeve bune (1703 - 1711) tvrÄ‘ava biva spaljena, razruÅ¡ena i napuÅ¡tena. Pored toga BaÄka tvrÄ‘ava je ostala najbolje oÄuvana srednjevekovna tvrÄ‘ava u Vojvodini. U BaÄu se i danas nalaze ruÅ¡evine nekadaÅ¡nje tvrÄ‘ave Äija je osnova u vidu nepravilnog petougaonika. TvrÄ‘ava leži na maloj uzviÅ¡ici u odnosu na grad , u Äijem podnožju se nalazi presuhlo korito reke Mostonge. Prvobitno je tvrÄ‘ava bila opkoljena rovovima ispunjenim vodom iz reÄice Mostonge. Ovaj rov je i danas uoÄljiv. U tvrÄ‘avu se ulazilo preko pokretnog drvenog mosta. U ruÅ¡evinama danas postoje Äetiri boÄne i jedna centralna kula visine 18m, koja je delimiÄno rekonstruisana. TvrÄ‘ava BaÄ je nesumnjivo najznaÄajnija spona sadaÅ¡njosti i proÅ¡losti ovog, istorijski veoma znaÄajnog grada na teritoriji Vojvodine a sigurno i Å¡ire. Ona neupadljivo živi sa stanovniÅ¡tvom BaÄa, prekrivena slojevima zaborava , taloženog tokom vekova, u vihoru svakodnevnog života proÅ¡lih i sadaÅ¡njih generacija. FranjevaÄki samostan - Nedaleko, skoro naslonjen na tvrÄ‘avu nalazi se franjevaÄki samostan kome su temelje postavili pripadnici viteÅ¡ko-monaÅ¡kog reda templara, koji su se borili u krstaÅ¡kim ratovima, joÅ¡ u XII veku (1169 god.). Kada je ukinut ovaj viteÅ¡ko monaÅ¡ki red samostan pripada kaluÄ‘erima franjevcima maÄ‘arske nacionalnosti (1300 god.). Jedini dokaz da su ovde boravili templari je zvonik i apsida, dok drugih ostataka templarskih graÄ‘evina nema. Samostan je izgraÄ‘en u kasno romaniÅ¡kom i ranogotiÄkom stilu. Kasnije, u svojim osvajaÅ¡kim pohodima Turci su ga delimiÄno poruÄili, a toranj pretvorili u džamiju. Turska uprava je BaÄ ukljuÄila u budimski paÅ¡aluk, a grad je bio sediÅ¡te BaÅ¡ke nahije kojoj je pripadalo Å¡ak 70 sela.U ratovima koji su se vodili do kraja XVII veka baÄkim prostorima, samostan je u viÅ¡e navrata ruÅ¡en i paljen, doziÄ‘ivan i obnavljan pa otuda i arhitektonsko Å¡arenilo samostanskih zgrada. Vidljivi su tragovi romanike, kao i kasnijih gotskih prepravki i baroknog dograÄ‘ivanja (inventar). U samostanu se Äuva Italokritska ikona slikara Dime raÄ‘ena 1687 god. i kompilacija tajne veÄere? u baroknom stilu iz XVII veka. Nekako u to vreme pri ovom samostanu su ustanovljene i studije na kojima su se prouÄavala dela Platona i Aristotela. Najstariji i stilski najzanimljiviji delovi su prostrana romanska apsida-svetiliÅ¡te i ostaci gotskih fresaka iz XV veka, kao i masivni samostanski zvonik na osnovama iz XII veka, koji daju upeÄatljivo obeležje ovom zdanju. Tursko kupatilo - Nedaleko od ulazne kapije nalaze se oÄuvani ostaci turskg kupatila " hamama" .SaÄuvani su i zidovi nekoliko prostorija sa posudama iz tog doba, kao i joÅ¡ vidljivi ostaci keramiÄkih cevi koje su služile za razvoÄ‘enje tople i hladne vode. Hamam u BaÄu je jedina oÄuvana graÄ‘evina islamske kulture u Vojvodini. Uz severni zid rimokatoliÄke crkve svetog Pavla dozidan je 1876. godine samostan sestara reda Notre Dame. GraÄ‘evina je izvedena u duhu klasicizma i sastoji se od prizemlja i sprata. U samostanu se Äuva portet kardinala Ljudevita Hajnolda, u crvenoj kardinalskoj odeći, autora LoÄingera.