281498960

Myspace Layouts at Pimp-My-Profile.com / Black and blue

Smora je duvao vlažan, hladan vetar, raznoseći po stepi setnu melodiju udaraca valova o obalu i šuštanja obalskog žbunja. Pokadkad bi zanosi vetra donosili sa sobom svelo, žuto lišće i bacali ga u vatru, raspirujući plamen; od toga je magla jesenje noći koja nas je okruživala, podrhtavala, pažljivo uzmicala i za trenutak odkrivala sa leve strane bezgraničnu stepu, s desne beskrajno more, a pravo ispred mene lik Makara Čudre, starog ciganina koji je čuvao konje svog tabora, ulogorenih na nekih pedeset koraka od nas. Ne obraćajući pažnju na to što su hladni talasi vetra, razgrnuvši na njemu gunj, obnažili njegove kosmate grudi i nemilosrdno ih šibali, on je, napola ležeći u lepoj i snažnoj pozi, okrenut licem prema meni, odmereno potezao iz svoje luleguste kolutove dima, puštajući ih na usta i na nos, netremice gledao nekud preko moje glave u mrtvu, nemu tamu stepe i razgovarao samnom bez prestanka, ne braneći se ni jednim pokretom od oštrih udaraca vetra. - Dakle, ti tumaraš po svetu? Tako i valja! Izabrao si divnu sudbinu, skole! Putuj, putuj i gledaj, a kad se nagledas, lezi i umri – to ti je sve! - Život? Drugiljudi? – Nastavi on, skeptično saslušavši moj prigovor na ono njegovo “tako i valja”. – E-he! A šta ti je stalo do toga? Nisi li ti sam život? A drugi ljudi žive bez tebe i prožive vek bez tebe. Misliš li ti da si kome potreban? Nisi ti ni hleb, ni stap, i nikome nisi potreban. - Učiti i poučavati, veliš? A možes li ti naučiti kako da ljude učiniš srecnima? Ne ne možeš? Osedi ti prv, pa onda govori da treba učiti. Čemu učiti? Svako zna šta mu treba. Omi koji su pametniji uzimaju što stignu, a gluplji – ništa ne dobijaju, i svaki sam uči... - Smešni su oni, ti tvoji ljudi. Stisli su se u gom ilu i dav jedan drugoga, a mesta na zemlji pogle koliko je. – on širom zamahom ruke pokaza stepu. – I svi rade. Zašto? Kome? Niko ne zna! Gledaš kako čovek ore, i misliš: Eto, on će u znoju iscediti kap po kap svoju snagu na zemlju, zatim leći u nju i istruleti u njoj. Ništa neće ostati iza njega, ništa taj ne vredi sa svoga polja i umire kao što se rodio – budala. - Šta, je li se on rodio samo da pročeprka zemlju i da umre, ne stižući ni samom sebi raku da iskopa? Zna li on šta je sloboda? Shvata li prostranstvo stepe? Zar govor talasa na stepi veseli njegovo srce? Rob je on od rodjenja, celog svog života rob, i ništa više! Šta on može da učini od sebe? Jedino da se obesi, ako iole stekne mudrosti. - A ja sam, eto, vidiš li, sa svojih pedeset osam godina video toliko, da kad bi se sve to stavilo na hartiju, ne bi stalo ni u hiljadu takvih torbi kao što je ta tvoja. De, bi li ti meni kazao kraj u kome ja nisam bio. Ne možeš. Ti i ne znaš za sve zemlje u kojima sam ja sve bivao. Tako treba živeti: Idi, idi, u tome je sve! Ne zadržavaj se dugo na istome mestu ’ šta ima u njemu? Nego, kao što dan i noć beže proganjajući jedno i drugo oko zemlje, tako i ti beži od razmišljanja o životu, da ne bi prestao da ga voliš. A zadubiš li se u misli – dojadiće ti život, to uvek tako biva. I samnom je to bilo. Ehe-e! Bilo, je moj skole. - Sedeo sam u tamnici u Galiciji. Zašto li ja živim, - pomislio sam jednom iz dosade, - dosadno je u tamnici, skole moj, eh i te kako dosadno! I, kad sam kroz prozor pogledao na polja, obuze mi tuga srce, obuze i steže kao kleštima. Ko, može reći zašto on živi? Niko to ne može, skole! Ne treba sebe ni pitati o tome. Živi, to je sve! I putuj, i gledaj oko sebe, i tuga te nikad neće obuzeti. A ja tada se umalo nisam obesio kaisem, eto ti. - He-e! Razgovarao sam sa jednim čovekom. Ozbiljan čovek, jedan od vaših, ruskih ljudi. Čovek veli – veli – ne treba da živi po svojoj volji, nego onako kako božija reč kaže. Bogu se pokoravaj, i on će ti dati sve za što ga zamoliš. A ja sam je bio sav u dronjcima, poderan. Ja mu kažem da od boga izmoli novo odelo. Naljutio se na to i oterao me psujući. A pre toga je govorio da ljudima treba praštati i voleti ih. Prema tome, trebalo je i meni da oprosti ako su moje reči uvredile njegovo gospodarstvo. I to mi je učitelj! Drugoga uče da manje jede, a sami jedu po deset puta na dan.On pljunu u vatru i ućuta, nanovo puneći lulu. Vetar je cvileo žalosno i tiho., u tami su rzali konji, a iz tabora je dopirala nežna i strasna pesma. To je pevala lepotica Nonka. Kći Makarova. Poznavao sam njen glas dubokog grudnog tembra, koji je uvek zvučao nekako čudno, ne zadovoljno i zapovedno – bilo da peva kakvu pesmu, bilo da kaže zdravo. Na njenom crnpurastom licu bez sjaja kruta oholost carice, a u kestenjastim očima, prevučeni nekom senkom, blistala je svest o neodoljivostii njene lepote i prezrenje prema svemu što nije ona sama. Makar mi pruži lulu. - Na, puši! Lepo peva cura, a? Da-a! Bi li hteo da te takva zavoli? Ne? To je dobro! Tako i valja – ne veruj devojkama, i drži se podalje od njih. Devojci je poljubac miliji i prijatniji nego meni moja lula, a poljubiš li je – svršeno je sa slobodom tvoga srca. Priveže te ona nečim uza se, nečim što se ne vidi, a ne može se raskinuti, i ti joj tako daš svu dušu.! Tako je to! Čuvaj se devojaka. Svagda lažu. Volim te, veli, više nego išta na svetu, a de, bocni je samo čiodom, rastrgnuće ti srce. Znam ja to! Ehe-e! I te kako znam! De de, skole, hoćeš li da ti ispričam jednu zbiljsku priču. A ti je zapamti, ako je budeš pamtio, celog svog veka bićeš slobodan kao ptica... Bio na svetu neki Zobar, maldi ciganin, Lojko Zobar. Cela Mađarska,Češka i Slavonija, i sve što je oko mora, znalo je za njega – odvažan je to bio momak. Nije bilo sela u tim krajevima u kojima se ne bi bar desetak ljudi zaklinjalo boga da će ubiti Lojka, a on – ništa – živi, i kada mu zapne oko kakvog konja, može slobodno puk vojske da ga čuva. – Zobar će na njemu odkasti! Ehe, zar se taj koga? Đavo da mu je došao sa celom svojom pratnjom, taj bi ga, ako ne nožem u prsa, a ono svakako zestokom psovkom, dočekao; a da bi ostale đavole raspalio po njušci – to ne brini. I svi su ga ciganski tabori znali, ili bar čuli za njega. On je voleo samo konje, i ništa više, i to ne zadugo – pojaše ih malo, pa proda, a novac – nek uzme ko hoće. Ni za šta se on nije vezivao – trebali ti njegovo srce, sam će ga isšupati iz grudi i dati ga – samo da ti od toga bude bolje. Eto, kakav je bio, skole moj! Naš je tabor u to vreme čergario po Bukovini – to je bilo pred deset godina. Jednom, jedne prolećne noći, - sedimo mi: ja, vojkni Danilo koji je vojevao zajedno sa Košutom, stari Nur i svi ostali, i Rada, Danilova kći. Znaš li ti moju Nonku? Carica devojka! E, ali sa Radom se ne može porediti – to bi suviše časti bilo za Nonku. Nema reči kojima bi nju, Radu opisao. Možda bi njenu lepotu mogao samo na ćemanetu iskazati, i to onaj ko violinu zna kao svoju dušu. Mnogome je momku ona srce zažegla, iha-a, mnogome! U Moravskoj spazi je neki plemić, star, ćubast, i kako je spazi – tako je ostao kao ukopan. Sedi on na konju i gleda je, drhti kao u groznici. Bio je lep, kao đavo o prazniku, kabanica izvezena zlatom, a o bedru mu sablja, i kako konj lupne nogom, ona sevne kao munja, - sva je bila u dragom kamenju; a na kapi mu plava kadifa, baš kao parčence neba, - golem je gospodin bio stari! Gledaon, gleda, pa će Radi: Hej, poljubi me daću ti kesu zlata! – A ona se okrenula ustranu, i – ništa! – Oprosti ako sam te uvredio, pogledaj bar ljubaznije, – odmah ublaži svoju oholost stari plemić i baci kesu pred njene noge, veliku kesu, brate! A ona je tobože nehotice nogom ćušnu u blato – svega toliko! - Eh, devojko! – jeknu on i ošinu konja – za njime se diže oblak prašine. A sutradan dođe ponovo. – Ko je njen otac? – grmi on po taboru. Izađe Danilo. – Prodaj mi kćer, traži šta hoćeš! – a Danilo njemu: To samo gospoda prodaju sve, od svinja – do svoje savesti, a ja sam sa Košutom vojevao i ničim ne trgujem! – Ovajkao da zaurla, poteže sablju, ali neko od naših tutnu raspaljeni trud u uho konju, i on odnese junačinu. A mi se pokupimo i krenemo. Putujemo dan, putujemo drugi , osvrnemo se ’ sustigao nas. – Hej vi, veli, i pred bogom i pred vama savest mi je čista, dajte mi devojkuza ženu; sve ću podeliti sa vama, bogat sam ja silno! – Sav plamti, i kao kovilje pod vetrom njiše se on na sedlu. Mi se zamislili. - Dede, kćeri, govori! – promrmlja Danilo. – Kad bi orlica svojevoljno odletela gavranu u gnezdo, šta bi postala? – upita nas Rada. Nasmeja se Danilo i svi mi s njime. - Divno, kćeri! Jesi li cuo, gospodaru? Ne ide posao! Golubice ti trži, one su povodljivije. – I krenemo napred. A onaj gospodar zgrabi kapu, tresnu njome o zemlju i polete, da je zemlja drhtala. Eto kakva je bila Rada, skolemoj! Da-a! I tako, eto, sedimo jednom noću, i čujemo – razleže se svirka po stepi. Dvivan svirka. Krv pali čoveku u žilama, i mami nekud. Svi osećamo da nam od te svirke srce ište nešto, posle čega i nebi trebalo živeti, ali ako živiš, da živiš kao car nad celom zemljom, - sokole! I gle, iskrsnu iz tame konj, a na njemu sedi čovek i svira, približavajići se nama. Zastade kraj vatre, prestade sa svirkom, i smejući se gleda u nas. - O, Zobare, pa to si ti! – uzviknu Danilo radosno. To je taj Lojko Zobar. Brkovi mu pali po ramenima i pomesali se sa kovrdžama kose, oči blistaju kao jasne zvezde, a osmeh – čitavo sunce, takomi boga! Kao da je saliven od jednog komada gvožđa zajedno s konjem. Stoji sav kao u krvi u odsjaju vatre, i seva zubima smešući se. Ej, proklet bio ako ga nisam već zavoleo kao samoga sebe, pre nego što mi je i reč rekao ili prosto primetio da i ja postojim na belom svetu! Eto, skole, kakvih ti sve nema ljudi. Pogleda te samo u oči, i zarobi ti dušu, i ti se toga nimalo ne stidiš, no se još i ponosiš. Pored takvog čoveka i sam postaješ bolji. Malo je, druže, takvih ljudi! Ali i dobro je što ih je malo. Kad bi mnogo dobra bilo na svetu, ne bi ga dobri ni smatrali. Tako je to! Slušaj dalje. A Rada će reći: - Lepi ti Lojko, sviraš. Ko ti je napravi Ćemane tako zvučno i osetljivo? – A on se nasmejeČ – Sam sam ga načinio! I nisam ga napravio od drveta, nego od grudi mlade devojke koju sam mnogo voleo, a strune ispleo od njenoga srca. Još ne svira sasvim dobro ćemane, ali ja umem da rukujem gudalo! Vidiš li_ Poznato je da svaki naš brat odmah zamagli devojci oči, kako mu ne bi zapalile srce, nego da se samo prevuku čežnjom za tobom, pa tako i Lojko. Ali nije se na takvu namerio. Rada se okrenu ustranui, zevnuši, reče: - A još se pričalo da je Zobar pametan i vešt – eto kako lažu ljudi! – I ode. - Oho, lepojko, oštri su ti zubi! – sevnu očima Lojko i sjaha. – Zdravo da ste, braćo! Evo i mene k vama! - Dobro došao! – Odgovori Danilo. Poljubili smo se, porazgovarali i legli da spavamo... Spavali smo čvrsto, a izjutra vidimo – Zobarova glava povezana krpom. Šta je to? To ga je, u snu, konj udario kopitom. E-e-e! Dosetili smo se mi ko je taj konj. I osmehnuli se u brk, i danilo se nasmešio. Šta, zar Lojko nije bio dostojan Rade? Eto, ne! U devojke, pa da je ne znam kakve lepotica, duša je uska i sićušna. I možeš joj put zlata obesiti o vrat, ipak, bolja nego što je – biti neće. Elam, dobro! Živeli smo, živeli na tome mestu; posao nam u to doba dobro pošao, i Zobar je bio sa nama. To je bio drugar! Mudar je bio kao starac, i znalac u svemu, i pismo je znao, Rusko i Mađarsko. Ponekad, kad stane da priša – nikad zaspao ne bi slušajući ga! A svirao je – grom nek me ubije, ako je igde na svetu takvog svirača bilo! Prevuče tek gudalom po strunama – i srce u tebi zadrhti, prevuče još jednom – a ono zamre slušajući ga. A on svira, i smeška se. Dođe ti da plačeš i da se smeješ u isti mah slušajići ga. Čas ti dolazi kao da pod gudalom neko teško ječi, traži pomoć i razdire ti dušu kao nožem. A čas opet kao da stepa priča nebu priče, tužne priče. Plače devojka rastajući se sa svojim draganom! Momak doziva devojku u stepu. I odjednom – hej! Gromko zagrmi slobodna, živa pesma, čini ti se – i sunce će nebom zaigrati uz tu pesmu! Eto, tako sokole! Svaka žilica u u tvom telu osetila bi tu pesmu, i ti bi sav postajao njen rob. I da je Lojko tada nešto uzviknuo: Na nož, drugovi! – svi bi smo jurili na noževe, kud bi zapovedio. Sve je mogao učiniti sa čovekom, i svi su ga voleli, silno voleli, jedino Rada ne gleda u mladića; i ni po jada kad bi samo to bilo, nego mu se samo podsmeva. Žestoko je ona dirnula u srce Zobara, odista žestoko. Škripi zubima Lojko, čupka brk, oči mu mrčnije od ponora, a pokad kad u njima sevne nešto da te strah hvata. Noću odlazi Lojko daleko u stepu, i njegovo ćemane plače do zore, plače, sahranjuje Zobarovu slobodu. A mi ležimo, slušamo i mislimo: Šta da se radi? A, znamo da kad se dva kamena sudare, ne vala stati izmedju njih – smrviće te. I tako je to išlo. Jednom smo svi sedeli na okupu i razgovarali o svojim poslovima. Dosadilo nam. I Danilo zamoli Lojka: - Zapevaj nam, Zobare, pesmu, razveseli dušu! – Zobar baci pogled na Radu, koja je ležala Nedaleko od njega na zemlji i gledala u nebo, i prevuče po strunama. I ćemane progovori tako kao da je uistinu devojačko srce. Lojko zapeva:Hej’hop! Grudi mi prži plam Stepa je široka ta! Konj brz mi kao vetar sam, Čvrste ruke sam ja!Rada okrenu glavu i, pridigavši se, nasmeja se u oči pevaču. Zarumeni se pevač kao zora.Hej, hop’hej! Ti, drugaru moj! Jurnimo ko je jak! Sva stepa je u magli zloj, A tamo zore zrak!Hej’hej! Letimo, srešćemo da. Uzvi se uvis sad! Grivom samo da, uzvitlan, Mesec ne oboriš mlad!Eh, što je pevao! Nema sada niko više da tako peva! A Rada mu zbori, kao da vodu cedi: - Ne leti tako visoko, Lojko, možeš pasti, i to nosem u baru i brke ukaljati, pazi! Lojko je pogleda kao zver, ali ništa ne reče. Stegao srce mladić, i peva:Hej! Spavaćemo još ti i ja, Kad dan nam zaseni vid. Ej, hej! Poniknućemo nas dva, Spaliće nas tad stid!- To je pesma! – reče Danilo, - nikad nisam čuo takvu pesmu; nek Đavoli od mene lule prave ako lažem! – Stari Nur micao je brcima i kretao ramenima, i svima nam je srce zanosila smela Zobarova pesma! Samo se Radi nije svidela. - Baš tako je jednom komarac zujao podražavajući orlovo kliktanje! – reče ona, i kao da nas snegom zasu. - Je li, Rado da ti se nije prohtela kamdžija? – nagnu se Danilo ka njoj, a Zobar baci kapu o zemlju i prozbori crn kao zemlja: - Stoj, Danilo! Besnom konju – uzda od čelika! Daj mi kćer za ženu! - Ta ti valja! - osmehnu se Danilo, - pa uzmi je ako možeš! - Dobro! – reče Lojko i obrati se Radi: - E, devojko, čuj me malo i ne grdi se! Mnogo sam ja tvojih sestara video, iha-a mnogo! A nijedna mi nije dirnula srce kao ti. Eh, Rado! Dušu si mi zarobila! Pa šta? Ono što će biti – biće, i ... nema takvog konja na kome bi čovek od samog sebe mogao pobeći ... Uzimam te za ženupred bogom, svojom čašću, pred tvojim ocem i svima ovim ljudima. Ali pazi, ne protivi se mojoj volji, - ja sam slobodan čovek i živeću onako kako ja hoću! – i on joj priđe, stisnutih zuba i sevajući očima. Gledamo mi pruža joj ruku, - eto, mislimo, zauzdala je Rada stepskog hata! – Kad odjednom, on izmahnu rukama, i potiljkom o zemlju – tras!... Kakvo je ovo čudo? Kao da je tane posred srca pogodilo momče. A to ga Rada ošinula, obavila bičem oko nogu i trgla sebi k sebi, - eto zbog toga je pao Lojko. I devojka već ponovo leži opružena na zemlji, leži mirno i smeška se ćutke. Gledamo – šte li će sad biti. A Lojko sedi na zemlji, stegao dlanovima glavu, kao da se boji da ce da mu prsne. A zatim se digao polako, krenuo u stepu, nikoga ne pogledavši. Nur mi šapnu: - Idi, pripazi ne njega! – I ja pođo krišom, po noćnoj tami, za Zobarom po stepi. Tako je bilo, skole! Makar istrese pepeo iz lule i stade je ponovo puniti. Ja se čvršće uhvatih u kabanicu i, ležeći, posmatrao sam njegovo staro lice, pocrnelo od sunca i vetra. On je ozbiljno i strogo klimao glavom i šaputao nešto u sebi; njegovi gusti sedi brkovi poigravali su; vetar mu je mrsio kosu. Ličio je na stari hrast, opaljen munjom ali još moćan, snažan i ponosan na svoju snagu. More je još stalno šaputalo sa obalom, i vetar isto onako raznosio njegov šapat po stepi. Nonka nije više pevala, a oblaci, koji su prekrili nebo, učinili su jesenju noić još tamnijom. - Išao je Lojko nogu pred nogu, oborene glave i mlitavo opuštenih ruku, i došavši u dolinu kraj potoka seo na kamen i duboko uzdahnuo. Uzdahnuo tako, da mi se srce od žalosti oblilo krvlju, ali mu ipak nisam prišao. Rečima se tuga ne može lečiti – je li tako? – E, da: Sedi on sat, sedi dva i tri – i ne miče se – sedi. - A ja ležim tu blizu njega. Noć je svetla, mesec prosrebrio celu stepu, i vidi se nadaleko. - Odjednom vidim: od logora žurno se primiče Rada. - Obradovah se. Eh divota! – mislim, srčana je devojka Rada. I eto , ona mu priđe, a on je ni ne primećuje. Spustila mu ruku na rame. Trže se Lojko, raširi ruke i podiže glavu. I kad skoči, pravo za nož! Uh, zaklaće devojku, vidim ja. I već sam hteo da dozovem ljude iz tabora i da pritrčim njima dvoma, kad odjednom čujem: - Ostavi to – rasmrskaću ti glavu! – Gledam: a ono u Radinoj ruci pištolj, i cilja Zobara u čelo. Gle, đavola, devojke: E, mislim, sad su jednaki po snazi. Šta će biti dalje? - Slušaj! – Rada zadenu pištolj za pojas i veli Zobaru: - Nisam ja došla da te ubijem, no da se mirim. Bacaj nož! – On baci, i mrko je gleda u oči. Divno je to bilo, brate! Stoje dva čoveka i kao zverovi gledaju jedno u drugo, a oboje tako valjani, srčani ljudi! Gleda ih jasni mesec, i ja, i niko više. - Čuj me, Lojko: volim te! – veli Rada, a on samo sleže ramenima, baš kao da je vezanih ruku i nogu. - Videla sam ja mnoge đide, ali si ti hrabriji i lepši od njih, i dušom i licem. Svaki bi od njih obrijao brkove, samo da mu mignem, svi bi oni pali pred noge, kad bi htela. Ali koja vajda, oni i onako nisu bogzna kakvi junaci,a ja bi ih sve učinila mamama. Malo je hrabrih Cigana ostalo na svetu, malo, Lojko. Nikada nikog nisam volela, Lojko. A tebe volim. Ali volim i slobodu! Slobodu, Lojko, volim više no tebe. A bez tebe mi nema života kao ni tebi bez mene. I ja, eto, hoću da budeš moj, i dušom i telom. Čuješ li? – On se osmehnu. - Čujem! Godi srcu da sluša tvoje reči! Govori još! - I ovo još, Lojko: ma koliko se ti otimao, ja ću te savladati, bićeš moj. I zato, ne gubi uzalud vreme – čekaju te moji poljubci i moja milovanja ... Strasno ću te ljubiti, Lojko! Pod mojim poljubcima zaboravićeš svoj smeli život... i tvoje žive pesme, koje su velika radost za junake Cigane, neće se više razlegati po stepi – pevaćeš ljubavne, nežne pesme, meni, Radi... I zato ne gubi uzalud vreme, - rekla sam, to znači da ćeš mi se sutra pokoriti kao starijem drugaru junaku. Poklonićeš mi se do zemlje pred celim taborom, poljubiti mi desnu ruku, - i onda ću biti tvoja žena. - Eto šta se prohtelo djavoljoj devojci! Nikada se to nije ni čulo ni videlo: to je nekada samo u staro doba bilo kod Crnogoraca, pričali su naši stari, a kod Cigana – nikad! Zar bimogao išta smešnije od toga da zamisliš, skole? Godinu dana glavu da lupaš, izmisliti nećeš. - otskoči Lojko ustranu i viknu da se zaori stepa, kao da je ranjen u grudi. Uzdahnu Rada, ali se ne izdade. - dakle, zbogom do sutra, a sutra ćeš učiniti to sto sam ti naredila. Čuješ li Lojko? - Čujem, učiniću, - jeknu Zobar i pruži ruke ka njoj. Ona se i ne osvrte na njega, a on se zatetura, kao stablo oboreno vetrom, i pade na zemlju ridajući i smejući se. - Eto, kako ja namučila junaka prokleta Rada. Jedva sam ga doveo k svesti. - Ee! Kome li je đavolu potebno da ljudi toliki jad jaduju? Ko je taj što voli da sluša kako ječi i kako se kida od bola ljudsko srce? De, budi pametan!... - Vratio sam se u tabor i sve ispričao starcima. Porazmislismo i odlučismo da pričekamo, da vidimo šta će biti od svega toga. A evo šta je bilo: Kad smo se uveče skupili svi oko vatre došao je i Lojko. Bio je zbunjen i strašno smršaoya jednu noć, oči mu upale: oborio ih je zemlji i, ne dižući ih, rekao: - Znate šta, drugari, ispitivao sam svoje srce ove noći, i u njemu nisam više našao mesta svom starom slobodnom životu, U njemu živi samo Rada – ona i ništa drugo! Eto, ona se, lepotica Rada, smeška kao carica! Ona svoju slobodu voli više od mene, a ja nju više od slobode. I odlučio sam da se Radi poklonim do zemlje, tako je zapovedila, da svi vide kako je njena lepota pobedila smeloga Lojka Zobara, koji se pre nje titrao s devojkama kao jastreb sa golubicama. A potom će ona postati moja žena, milovati me i ljubiti tako – da mi se neće više prohteti pesme da vam pevam, niti ću zažaliti za svojom slobodom! Je l’ tako, Rado? – On podiže oči i tužno pogleda Radu. A ona strogo i ćutke klimnu glavom, i rukom pokaza na svoje noge. Gledamo, i ništa ne shvatamo. Došlo nam da pobegnemo nekud, samo da ne vidimo kako Lojko Zobar pada pred noge devojci, pa bila ta devojka i sama Rada. Stideli smo se zbog nečega, i bilo nam je žao i teško. - Dakle? – uzviknu Rada Zobaru. - De, ne hitaj, stići ćeš! Dosadiće ti još ... – zasmeja se on, kao da je čelik zveknuo. - Tako eto stoji stvar, drugari. Šta mi još ostaje? Samo to da oprobam je li u moje Rade srce tako tvrdo kakvim ga je meni pokazivala. Da okušam, - oprostite mi, braćo! - Nismo još ni stigli ni da shvatimo šta namerava Zobar, a Rada je već ležala na zemlji i iz njenih grudi nštrčala je drška Zobarovog krivog noža. Zapanjili smo se. - A Rada istrže nož, baci ga ustranu, i pritisnuvši ranu pramenom svojih crnih vlasi, smešeći se, reče glasno i jasno: - Zbogom Lojko! Znala sam da ćeš tako postupiti... – I – izdahnu. - Shvataš li ti tu devojku, skole! Eto, takva je bila đavoljska devojka, proklet nek sam ko vjeki vjekov! - Eh, a sad ću ti se pokloniti, kraljice, pokoniti do zemlje! – grmnu Lojko da se stepa zaori i, bacivši sa na zemlju, pripi usta uz noge mrtve Rade, i ostade kao mrtav.Poskidali smo kape i stajali ćutke. - Šta veliš na to, skole? Da, da! Nur zausti: - Treba ga vezati! – Ali niko ruku ne bi digo da veže Lojka Zobara, niko. I Nur je to znao, mahnuo rukom i otišao u stranu. A, Danilo je podigao nož što je Rada bacila, i dugo gledao mičući sedim brkovima. Na tom nožu još se nije usirila Radina krv, i bio je tako kriv i oštar. A zatim Danilo priđe Zobaru i sjuri mu nož u leđa, baš prema srcu. I Radin je otac bio stari vojnik Danilo! - E, tako! – reče jasno Lojko okrenuvši se danilu, i ode za radom. - A mi smo gledali. Ležala je Rada pritisnuvši na grudi ruku sa pramenom kose, i njene otvorene oči gledale su u pevo nebo, a kraj nogu leži hrabri lojko Zobar. Prosula mu se kosa u kovrdžama, tako da mu se ne vidi lice. - Stajali smo zamišljeni. Podrhtavali su brkovi u starog danila i natmurila se njegove guste obrve. Gledao je u nebo i ćutao, a Nur, beo kao sneg, pade ničice na zemlju i zaplaka tako da su se tresla njegova staračka ramena. - A imalo se zašto i plakati, skole! - Ideš li, idi svojim putem, ne skreći ustranu, pravo idi! Možda nećeš uludo propasti! Eto, to je sve, skole!- Makar ućuta i, stavivši lulu u duvankesu, zakopča gunj na grudima. Rominjala je kiša, vetar je bivao sve jači, i more je potmulo i srdito bučalo. Jedan za drugim prilazili su konji vatri koja se gasila i, pogledavši nas krupnim pametnim očima, ukočeno zastajali, stvarajući oko nas zbijen krug. - Oj-hoj! – dozvao ih je nežno Makar i, plesnuvši dlanom po vratu svog najmilijeg vranca, reče obraćajući se meni: - Vreme je da se spava! – pokri glavu gunjem, snažno se proteže na zemlji i ućuta. Meni se nije spavalo. Gledao sam u tamu nad stepom, a pred mojim očima lebdeo je vazduh carski lep i gord Radin lik. Pritisnula je ruku sa pramenom crne kose uz ranu na grudima, a izmedju njenih mrkih tankih prstiju tekla je krv kap po kap, padajući na zemlju kao vatrene crvene zvezdice. A za njom u stou lebdeo je smeli momak Lojko Zobar: lice su mu zastrli pramenovi guste crne kose, a ispod njih sukapale česte, hladne i krupne suze... Kiša je padala sve jače, a more je pevalo tužnu i svečanu himnu gordom i lepom carskom paru – Lojku Zobaru i Radi, kćeri starog vojnika Danila. A njih dvoje se vilo u noćnoj tami lagano i nemo, i lepi pevač Lojko nikako da stigne ponosnu Radu.