Obrenovac

Mali grad u senci velikog

Poznat po najvecim termoelektranama na Balkanu, Sportskom centru, stocnoj pijaci i koloniji Roma, muzickih virtouza, Obrenovac krije i manje poznate adute – lekovite izvore, srednjevekovne manastire i crkve, kafane sojenice…

Kroz ovaj gradic, svega tridesetak kilometara istocno od Beograda, koji je i jedna od njegovih 17 opstina, uglavnom svi “prosisaju” zastraseni konturama ogromnih termoelektrana “Nikola Tesla” nalik na brodove nasukane u ravnici u oblaku ugljene prasine i dima, zureci put nekog svog odredista. U Obrenovcu se, inace, ukrstaju vazni putevi koje vode na zapad, ka Sapcu, Loznici, Bosni, ili ka Valjevu, pa Ibarskoj magistrali sve do Jadranskog mora.

Kad novi most preko Save bude dovrsen, a nadaju se da ce to biti, ova raskrsnica magistrala dobice znacaj koji je imala kad je Sava predstavljala granicu izmedju Austrougrske i Srbije, a Obrenovac, zahvaljujuci pristanistu i carini u obliznjem Zabrezju, bio spona srpske drzave s ostalim evropskim. U vreme austrijske vladavine na ovom prostoru od 1688. sve do 1739. godine, grad je nosio naziv Cvajbriken – “dva mosta”. Naseljavali su ga pretezno Nemci, Madjari, Jevreji…U tursko doba zvao se Palez. Turska i austrijska vladavina se smenjuju sve do aprila 1815. kada je Milos Obrenovic oslobodio grad. Stari Palez je spaljen, a novo naselje na levoj obali Tamnave bilo u sastavu srpske drzave. Po Milosevom povratku na presto 1859. posle dramaticnih dinastickih borbi, Palezani su mu, kao izraz posebne naklonosti, uputili molbu da grad bude nazvan po njegovom imenu. Otada je Obrenovac.

Na voljenog knjaza i danas podseca Milosev konak, cim udjete u centar grada. To je ustvari bio cesni dom Dimitrija Markovica, uglednog trgovca u cijoj je kuci Milos odsedao, a tu je boravio i Joakim Vujic pisuci svoje “Putesestvije”. Danas je u ovom zdanju sa lepim dvoristem, gde se leti odrzavaju knjizevne veceri, smestena biblioteka.

Po meri coveka

Setnja obrenovackom carsijom, glavnom ulicom koja je zasticeno arhitektonsko jezgro, podseca na virtuelni hod kroz vreme. Sve je u stilu starih pozutelih razglednica nasih gradova iz 19. veka – kucerci, ducani, zanatske radionice: limar, obucar, cvecar, sarac, poslasticar koji jos pravi i toci osvezavajucu i pomalo zaboravljenu bozu, pa sajadzija, grncar, krojac…Butika gotovo da nema.

Idilu proslih vremena remete jedino moderne reklame. Medju vise od 20.000 zgrada 70 odsto su prizemne ili jednospratne, 28 odsto imaju dva – tri sprata, a svega dva odsto otpada na visespratnice. Ali, da se razumemo – modernih naselja i u centru i na periferiji i te kako ima – Rojkovac, Sava, Rvati, Topolice, Senjak – ali to nisu soliteri nebu pod oblake pred kojima se covek oseca kao mrav, naprotiv, sve je sazidano po meri coveka. Sve sem termoelektrana. One su ponos i muka Obrenovcana. Proizvode vise od polovine ukupne elektricne energije u Srbiji, uposljavaju hiljade ljudi, moderne su mecene. Ali, takav gigant trosi 25 miliona tona uglja godisnje iz obliznjih kolubarskih kopova, posle cijeg se koriscenja slegne na desetine milona tona pepela! Pepeliste je posebna ekoloska briga, pa se potapa i zasejava biljnim kulturama koje stvaraju pokoricu i vezuju ga, sprecavajuci ekstremno zagadjenje vazduha.

Toplo kao u banji

S druge strane, Obrenovac zimi ima odlicno daljinsko grejanje, pa je u kucama i u ustanovama toplo kao u banji. A pre stotinka godina imao je pravu banjo. Svetsku. Izvor sumporno – alkaline vode pokazao se ne samo izdasnim nego i lekovitim u borbi protiv reume, neuroloskih, ginekoloskih i drugih boljki, po svojstvima slican vodi iz nemacke banje Vajlbah. Zato je 1885. sagradjeno kupatilo u centru, podsecaju..i na stara vremena i darodavca, bogatog trgovca Djuku Markovica. Banjska voda je sprovedena i uz sam hotel ”Obrenovac”, a planira se izgradnja modernog velnes centra koji bi obuhvatio i zdravu ishranu, fitnes i masazu. Sve nadomak glavnog grada, potencijalnog konzumemnta.

U neposrednoj blizini hotela koji je, uprkos samo dve zvezdice, vrlo udoban i komforan, plave se i otvoren i zatvoren bazen. Ko se leti uzeli uzivanja u prirodi, moze pravo u Zabran, koji je za Obrenovcane ono sto je Ada za Beogradjane. To je izletiste, kupaliste i rezrvat od 60 hektara na samom uscu Kolubare u Savu. Za razliku od mutne i zute Kolubare, Sava je kraj Obrenovca pitoma, cista i zelena. Leti je magnet za kupace koji se brckaju, voze camcima ili odmaraju na splavovima. Zimi i sam pogled na Savu umiruje. U miru ravnicarske reke uzivala je i Sofija Loren snimajuci seriju “Mama Lucija”. Suma u kojoj su uglavnom beli jasen, hrast, brest topola leti pruza debelu hladovinu, a uredjena je i trim staza. Riblji i nacionalni restoran su dovoljni da se izlet produzi ceo dan. Ribolovci se posebno raduju kada zabace udice, jer znaju da tu mogu prevariti somove orijase teske i 50 kilograma.

Sportisti i rekreativci u ovom gradu ne moraju da brinu. Nekad im je na raspolaganju bio lep Sokolski dom, a danas moderna hala Sportskog centra koju, zbog neobicne konstrukcije nalik na leteci tanjir, morate zapaziti. To je i Dom culture, sa pozorisno – bioskopskom salom za 700 dusa. Okuplja kulturnoumetnicka drustva, slikare, gostuju i pozorista iz Beograda, za svakog se nadje ponesto.

Ovde je inace pesma i igra oduvek carovala. Igralo se i kolo “palezanka”, napisano u Zabrezju, koje je u vreme Austrougarske monarhije bilo centar boemskog zivota, a ugasilo se zajedno s carevinom. Nesto od tog muzickog blaga zabelezio je i Kornelije Stankovic

Obrenovac su odavnina neseljavali i vrsni muzicari Romi, koji i danas zive u «muzickoj koloniji». Ica violinista je svirao u Dubrovniku, cuveni su i Sisici. Medju njima su bili i ruski Gurbeti, poznati po pravljenju bakrenih kotlova. Nema ih vise, a ni skromnih romskih kucica. Umesto njih su raskosne vile podignute novcem sa pecalbi po Evropi.

Do pre koju godinu sve gradjevine u ovom gradu zidane su opekom pravljenom od lesnog materijala sa ovog podrucja. Posto je iz obrenovackih ciglana citav vek otpremana kvalitetna opeka u mnoge krajeve, stekao je epitet “grada koji gradove gradi”

Industrija cigle je zamrzla, ali poljoprivreda nije, pa je odavnina imao bogatu zelenu i tradicionalnu stocnu pijacu, koja i sada okuplja trgovce i kupce. Subotom se sve zatalasa i za..areni od rasnih grla, aktera i kibicera.

U Obrenovcu su se ukorenile i kulturne manifestacije – likovne kolonije u Zabranu i Jozica kolibi, kuci iz vremena ustanka u Posavini sa eko – bastom u kojoj je i osam hrastova starijih od 200 godina. Tradicionalni su i decji folklorni festival, letnji dramski, pa Obrenavacko kulturno leto i Milosevi dani, koji padaju zimi – dovoljno da ovaj grad ne zaobilazite ni u jedno doba godine.

www.mladiuobrenovcu.info

www.cegrad.org

www.obrenovac.org

www.obrenovac.org.yu

www.obrenovac-info.co.yu