Priroda nam daje plod mudrosti suve,
samo nije rachunala na savesti buve,
pacenika dushu gajger-igla bode:
ima li sve smisla? Ah, gde zivot ode,
u kuknjavi, mozda, il' ga nose rode,
prelecuc' pagode, kao stjuardese,
dok kolo ekstaze masu gluvu trese...
Ziveti je ozbiljno, shvatimo to tako,
recikliraj glupost, mantraj joj, potanko,
stopalom se kreni hodat' naopako,
covece, jadove, aveti i shvrako,
nauci da kuvash - posle cemo lako!
jer je sladak papar kad se doda kopar,
a bljutav je lament, jer ne stavljash cimet,
kozervirash pamet,
a ludost te doji! Ona kucu gradi,
savest srecu shtroji,
sa mnom tikve sadi - ili me ne zovi!
kriptovani ludjak senki se ne boji...