IMAM PRILIKU... VOLIM DA SE IGRAM U PESKU... IMAŠI TI PRILIKU... NEMOGU DA OSTVARIM ZDRAVU KOMUNIKACIJU SA SVIM LJUDIMA... U NEKIM MOMENTIMA VOLIM DA SE OBUČEM LEPO, PIC PIC, A PONEKAD VOLIM DA SE OBUČEM KAO DROLJA RASPALA... DVA PUTA SAM PUCAO U VRAPCA IZ VAZDUŠNOG PIŠTOLJA I HVALA BOGU OBA PUTA PROMAŠIO. ALI MOJ BRAT JE USPEO JEDNOG DA UPUCA, POSLE TOGA SMO GA SAHRANILI U ZADNJEM DELU DVORIŠTA ZAJEDNO SA KRTICOM I MIŠEVIMA. SVAKI DAN JE BRAT ODLAZIO NA GROBLJE, DONOSIO IM SVEŽE CVEĆE I ČUPAO TRAVU. BIO SAM PONOSAN NA NJEGA ZATO ŠTO SE BRINE O TIM UGINULIM ŽIVOTINJICAMA... PLAŠIM SE VISINE... VOLIM DA GLUMIM... VOLIM DA SPAVAM DOK PUTUJEM... NEMOGU DA ODOLIM SVEŽEM HLEBU IZ PEKARE, UVEK SE PREJEDEM PA MI BUDE ZLO CELI DAN... VOLIM MIRIS BENZINA I PRŽENE KAFE... VOLIM DA PUŠIM... DOK ŠETAM SAM NA ULICI VOLIM KAD MI SE PSI LUTALICE PRIDRUŽE, ONDA SE OSEĆAM SIGURNIJE... VOLIM DUGE ŠETNJE... VOLEO BI DA ZNAM ŠTA TI VOLIŠ...