Oblak je pokrio dvorac na vrhu planine shto svetli ka nebu a svetli ko juche dok kapljice cure niz grane i padaju dole a zemlja je sita ne guta ih viÅ¡e Tvoj osmeh je charoban smej se klekni u baru pokloni se munjama one su besne lude drvoseche seku od vrha i stabla se lome Tvoj osmeh je charoban smej se klekni u baru pokloni se munjama one su besne lude drvoseche seku od vrha i stabla se lome i padaju velike jele i smola im krv je a kishe su suze i proći će vode kroz Savu i Drinu a ljudi će ostati kakvi su bili jer neće i neće da znaju.......Da li lažeÅ¡ il' se igraÅ¡, ili ti je sad svejedno? Nije bitan poklon, ukras, žene stvorene za crno.. Ti okreni kljuÄ unazad, ne daj da ti kradu vence.. Daj mi dokaz da postojiÅ¡ bilo ovde bilo tamo.. Moji snovi nisu moji ti ih stvaraÅ¡, kidaÅ¡, lomiÅ¡.. Gledao si kako placem dok ti telo zemljom solim.. Ti si prvi u mom svetu žuti vosak Å¡to se topi.. Neki put mi kradeÅ¡ vreme i ja spavam se do Äetiri.. Sve to vreme s tobom priÄam stare priÄe iz dvoriÅ¡ta.. Sve je isto, sve je tiho, ko u snu sam u snovima ... KOUSNUSAMUSNOVIMA