Nemojte me svatit pogresno,
zivot u raju je doista rajski,
Ovdje sve je savrseno,
Ali su moji snovi zemaljski.
U snu cujem glasove,
cudnom strascu prognani,
Kad skidam rajske okove,
Padam kroz oblak mekani.
A ispod mene raste grad,
Treperi zivot obicni.
Ljudi, buka, auti, smrad.
Ovdje sve dragi zacini.
Zasto protiv svoje volje
Da budem svetica.
Kad je dolje bolje,
Kad je dolje akcija.
Srce mi se rasiri,
Ko crveni padobran,
Kad se oblak rasprsi,
I zarosi novi dan.
U slobodnom padu
Jurin prema gradu
I od srece se probudim.
Ovo nije san ovo je taj dan
Kada odlazim!
Zasto protiv svoje volje
Da budem svetica.
Kad je dolje bolje,
Kad je dolje akcija.