Znam, kao nepoznati u luku brod
zalutala je moja dusa u ove strane.
Znam da nikome ovdne nisam rod,
da je trebalo da zivim u druge dane.Znam da sam tanki pticiji glas
koji se jedva iz daljine cuje.
Znam da sam trosni biljke stas,
povijan vetrovima oluje.Da nisam donela nikakvu novu vest,
da nista veliko svetu necu reci,
da sve su reci moje samo ispovest,
ljudska, tuzna.Ali niko na zemlji nije kao ja
razumeo boze beskonacno delo,
niko toliko setao dok mesec sja
ni toliko slusao lisce svelo.Niko nije voleo tako neke sitne stvorove
ni prostrana nebeska krila,
niko osluskivao tako nepobidne zakone bozije,
samo sam ja bilastanovnik suma i saputnik mrava,
znala potoka i vetrova smer,
znala o cemu sanja livadska trava
i sta oseca u grmu skrivena zver.O znam, ostacu sasvim nepoznata
novom vremenu i novome kraju,
ali mene poznaju sva nebeska blaga
oblaci i bube i sume mene znaju.Potomstvu svome ispricace laste
da sam prolece pesmom predskazivala
i da sam uvek kad suton poraste
na usamljenim stazama snivala.Reke ce moju sliku u sva mora razneti
i u sva jezera neznana,
ptice ce moju pesmu s mladog bora pevati
kad mene ne bude jednoga dana.
MySpace Layouts MySpace Layouts
MySpace Codes
MySpace Backgrounds
