....Wooden Me...

..
..
NOSAC
I odjednom sam shvatio:
Postoje reci bez usana.
I verovanje bez daha.
To je nekakav izazov onoga sto je ispred nas,
kao kad te zacikuju da neces uspeti,
a ti probas i uspes.
Zamisli da si sova
i duznost ti je da zmuris,
i da se bojis svetlosti.
A ti se cvrsto zareknes
i hipnotises sunce.
MIROSLAV ANTIC
...Više me uopšte ne čudi što nebo staje u baricu,
a zemlja u sebe ne staje.
U neki komadić sebe.
To me je i naučilo da umem da obuhvatim,
ali da pristanem pri tom da i sam budem obuhvaćen.
To je ta jedina umetnost
čija je unutrašnjost okrenuta ka spolja.
Ko nauči da želi,
taj će me odmah razumeti....
...ÄŒim igra dobije pravila, pretvara se u zamor. I sa igrom se treba igrati....
...I reče moja misao:
ko zna kolika sunca gore od postanka svetlosti
za ovaj krhki trenutak zemaljske svečanosti,
kad ti prođeš kraj mene
i prepoznam svoj lik u tvome oku kao odjek.
Ne uči, nego izmišljaj to što je nazimislivo.
Budućnost će dokazati da smo imali pravo...
M. Antic "Izdajstvo lirike"
PROMASAJ ILI CAROLIJA
Isto delo, gledano iz raznih pobuda,
može da bude promašaj ili da bude čarolija.
Ista daljina, merena raznim potrebama,
može da bude tu negde, ili da bude čak onamo.
Ista svetlost za nekoga je melem,
za nekoga opekotina.
Ne menjaju se gibanja, vreme i bezgraničnost.
Ne menjaju se reči, nego njihovo značenje.
..

>