Ras Milenko

Našao neko orlovo jaje i stavio ga pod kokošku. Orlic se izlegao kad i pilici i odrastao sa njima. Citavog života orao je radio isto što i kokoške u dvorištu, misleci da je jedna od njih. Kljucao je naokolo u potrazi za bubama i glistama, kokodakao je i lepršao krilima, uzdižuci se koji metar iznad tla. Prošle su godine i orao je ostario. Jednog dana ugledao je u visini, na vedrom nebu, cudesnu pticu mocnih raširenih krila, kako lebdi na vetru. Stari orao zapanjeno je gledao uvis. "Šta je to?!?" pitao je." To je orao, kralj ptica", rekla mu je jedna kokoška. " On pripada nebu, dok mi, kokoške, pripadamo zemlji."I tako je orao umro medu kokoškama, ne znajuci ko je.