Život je kao putovanje u vozu. Ljudi ulaze i silaze. Prilikom nekih zaustavljanja mogu se dogoditi prijatna iznenaÄ‘enja. Ljudi proživljavaju srećne trenutke, ali ima i nezgoda, nesreća, tuge. Kada se rodimo i zakoraÄimo u voz, srešćemo se sa ljudima za koje mislimo da će nas pratiti tokom Äitavog naseg putovanja. Na primer, naÅ¡i roditelji…Na žalost, kad-tad oni će sići sa voza i ostaviti nas bez svoje ljubavi, brižnosti, nežnosti, bez svoga prijateljstva i druÅ¡tva. MeÄ‘utim, u voz će ući druge osobe koje ce nam takoÄ‘e biti veoma važne.To su naÅ¡a braća i sestre, naÅ¡i prijatelji i ljudi koje srećemo i koje ćemo zavoleti tokom putovanja. Mnoge osobe koje ulaze u voz gledaju na putovanje kao na kratku Å¡etnju, oni ne uživaju u predelima kraj kojih prolaze, ne žele da se zbližavaju sa drugima, pa kraj putovanja doÄekaju sami. Drugi u ovoj vožnji kroz život nailaze samo na žalost i tugu. Ali ima i onih koji su u vozu, u toku vožnje, uvek nadohvat ruke i spremno pomažu onima kojima je pomoć potrebna. Mnogi kada siÄ‘u sa voza, ostavljaju iza sebe trajnu Äežnju. Neki nas uvaljuju i u nevolje. Mnogi ulaze i silaze, a da ih nismo ni zapazili. ÄŒudi nas Å¡to se mnogi putnici koji su nam veoma dragi negde u nekom drugom vagonu. Ostavljaju nas same u delu naÅ¡eg putovanja. Ponekad pokuÅ¡avamo da ih pronaÄ‘emo i da se smestimo u njihov kupe. MeÄ‘utim, na naÅ¡u žalost Äesto ne možemo da sednemo kraj njih. Mesto pored, neko drugi je već zauzeo.I TAKAV JE ŽIVOT:
Prepun izazova, snova,maÅ¡tanja, nadanja, prepun sastanaka i rastanaka bez ponovnog sastajanja.I nekad se ti trenuci neće vratiti. Zato pokuÅ¡ajmo da svoje putovanje kroz život uÄinimo najlepÅ¡im mogućim. PokuÅ¡ajmo da sa svima u vozu budemo u ljubavi. PokuÅ¡ajmo da u svakom putniku vidimo ono najbolje u njemu. Setimo se i toga da na svakom ukrÅ¡tanju životnih koloseka neki od vagona može da isklizne iz koloseka i da je putnicima u njima možda potrebna naÅ¡a pomoć. I sami možemo doživeti iskliznuće. Nadamo se da ćemo tada naići na putnika koji će nas razumeti. Najveća misterija putovanja je Å¡to ne znamo kada ćemo zauvek sići sa voza. TakoÄ‘e ne znamo ni kada će naÅ¡i saputnici sići. Pa ni oni koji sede do nas. Sigurno ću biti veoma tužna kada budem morala zauvek da napustim voz. Verujem da će veoma boleti rastanak sa nekim prijateljima koje sam srela za vreme putovanja i koji su mi postali dragi. MeÄ‘utim, gajim nadu da postoji glavna stanica i da ću videti kako svi moji dragi pristižu sa prtljagom koji nisu imali kada su ulazili u voz i bicu srećna Å¡to se ponovo srećemo. Usrećiće me pomisao da sam im bas ja pomogla da uvećaju svoj prtljag i da sam u njega stavila prave sadržaje. Moramo se truditi da imamo srećno putovanje i da znamo da se na kraju sva muka stostruko isplati. PokuÅ¡ajmo da pri silasku sa voza ostavimo prazno sediÅ¡te koje kod ostalih putnika koji nastavljaju putovanje, budi Äežnju i lepa i prijatna osećanja.Želim ti srećno i prijatno
Myspace Layouts - Squares Myspace Layouts
Myspace Codes -
Myspace Generators -
Myspace Backgrounds
