bez gneva cu te udariti,
bez mrznje, kao mesar, kao
Mojsije stenu ! da bih dao
Sahari svojoj zednoj piti,iz oka tvoga isteracu
izvor chijom se patnjom pojim.
pod vetrom nade zeljno tvojim
suzama slanim zaplivacuko ladje shto iz luke plove,
i dnom toljenog moga srca
zajechace tvoj mili grcaj
ko dobosh shto u napad zove !zar nisam pogreshno sazvuchje
usred bozanske simfonije,
zbog Ironije shto me pije
i grize snagom gladi vuchje ?kreshtanjem ona glas mi kuzi!
taj otrov crn sva krv je moja!
mrachna sam povrshina, koja
ko zrcalo Megeri sluzi !ja sam i voda i davljenik,
lice i shamar preko lica !
i ubijeni i ubica,
i dzelat sam i osudjenik !ko vampir svoje srce sishem,
na stravu ljudima i Bogu,-
proklet na vechni smeh, ne mogu
chak ni da se nasmeshim vishe !
